Da je rod pšenice dvostruko manji, u odnosu na prošlogodišnji, malo
je reći, zabrinuti su mlinari iz Odžaka. No, osim vremenskih neprilika
koje su mrsile konce u procesu rađanja pšenice, na ruku im nisu išle ni
veoma skupe cijene repromaterijala za sijanje.
“Em je slab kvalitet, slab rod, proljetne kiše su učinile
svoje. Veoma skup je bio i repromaterijal za sijanje i što se tiče
gnojiva i sjemena. Evo, ja sa svojih 70 hektara, kad bih bio na nuli,
ali daj Bože”, kaže mlinar Muhamed Omićević.
Minus im je sasvim izvjestan, svjesni su mlinari, pa se bore da štete
svedu na minimum. No, osim prirodnih uslova, odnosno neuslova, kišno
proljeće uslovilo je i pojavu određenih biljnih bolesti, koje su dodatno
ugrozile njen kvalitet, pojašnjavaju agronomi.
“Imali smo jako blagu zimu, pšenice nisu odradile svoj proces
jarovizacije na vrijeme, kada je trebalo. Imali smo i određene abiotske
faktore, koji su se odrazili na crvenilo pšenice i dovoljno stresne
uslove, tako da pšenica nije u potpunosti bila fiziološki najzdravija u
žetvi”, ističe agronom Jovo Čančarević.
Samim tim, u problemu nisu samo proizvođači, nego i prerađivači, kojima je izazov naći načine da zadrže kvalitet.
“Kvalitet je slabiji, u odnosu na prethodnu godinu. Prvo je
oštećen proizvođač, a onda i mi, kao prerađivači imamo problema kako bi
zadržali kvalitet. Moramo iskoristiti svoje iskustvo”, pojašnjava tehnolog Muharem Agić.
Situaciju im ne olakšava ni upornost korova tokom žetve.
“U nekom drugom dijelu vegetacije imali smo problem, sa
retrovegetacijom korova, znači, jak pritisak korova tokom žetve u
zadnjih nekih 15 do 20 dana, tako da će vjerovatno biti i dosta
nečistoća u samoj pšenici”, dodaje Čančarević.
Svi ovi faktori mogli bi, zbog upitnog roda, ali i kvaliteta,
utjecati i na cijenu brašna, koje bi moglo da poskupi. Ipak, ni sami
proizvođači trenutno ne mogu kalkulisati, jer cijene diktira situacija u
regionu.
“Vijesti koje dolaze iz regiona su da je, od ukupne
proizvodnje pšenice i u Hrvatskoj i u Srbiji, nebitno gdje, negdje oko
60% mlinarske mlinske pšenice, a ostalo već ide od treće, četvrte klase
što je zabrinjavajuće. Što se tiče domaće pšenice, mi smo spremni da
primimo sve količine koje budu došle, vidi se da je roba slabija, možda
dijelom i zbog toga što su mineralna gnojiva bila izuzetno skupa, možda
se šparalo na prehrani, i sad imamo rezultate kakvi jesu”, kaže Ivica Majić, direktor “Mlina Majić”.
Osim što gube strpljenje, mlinari gube i nadu.
“Već deset dana samo je nervoza, ne znamo kako će. Mi ćemo vršiti, na nuli smo. Ali, kako ćemo, čime ćemo posijati sad…”, ističe mlinar Muhamed Omićević.
Pomogla bi pomoć nadležnih. Do sada su imali podsticaje, u iznosu od
oko 450 KM/ha, kažu mlinari, no postoje obećanja da bi mogli iznositi i
više. Do tada, mogu se uzdati samo u sebe, ali i raspoloženje prirode,
koja im, do danas, nije pokazala naklonost.