ako sasvim sigurno ne vole svi Srbi turbo-folk, ova vrsta kulture okuplja veliki broj ljudi oko sebe, jer predstavlja najnizi zajednički imenitelj kulture. A to zavisi od više faktora, kulturne politike ,društvenih okolnosti, ulaganja novca u kulturu.
“On je u pravom smislu reči doživeo svoj prvi veliki vrhunac za vreme rata, sada možda doživljava svoj drugi. Naravno, rat nije stvorio turbo-folk koji se inače smatra specifičnim proizvodom srpske kulture jer mi i pre toga imamo značajnu tradiciju neofolka”, rekla je za portal “Bulevar B92” Nada Sekulić, profesorka antropologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Nada kaže da su devedesete godine zapravo samo doprinele popularizovanju ovog muzičkog žanra.
“Međutim, ono što se devedesetih desilo je jedna sprega ratne politike, mafijaških mehanizama funkcionisanja društva i velikog propadanja kulture uz stvaranje ekonomskih profita na upravo tim najnižim i najproblematičnijim načinima funkcionisanja društva”, nastavlja.
Ipak, profesorka Sekulić je razbila jednu veliku predrasudu, a to je da je turbo-folk kultura siromašnih. Ko su konzumenti, a ko tvorci ovog muzičkog žanra u Srbiji saznajte u prilogu.