foto Medija Centar
S obzirom na to da se nasilje generiše godinama, i da je
zapravo u svakoj sferi društva ono postalo normalnost, profesor Božović
ocenjuje: „Ako se u društvu ne uspostavlja alternativa nasilju, ako se
ono ne zaustavlja, ako se ne leči, onda je njegov uspon neizbežan. To
se ovde i dogodilo. I u tome se daleko otišlo. Moglo bi se reći da su
način života i skala vrednosti ogrezli u mržnji i nasilju. Zato bi se
moralo znati: ko ne izađe na kraj sa sopstvenim nasiljem i svojom
mržnjom neće moći da izbegne da ga uništi vlastito zlo”.
Prema njegovim rečima, društvima kao što je naše nedostaje
neophodno iskustvo o toleranciji i otvorenost u shvatanju i prihvatanju
razlika i drugosti.
„Našem haotičnom i razorenom društvu ne postoji u
političkoj stvarnosti protivteža mržnji i nasilju. Štaviše, iz
stranačkih busija, “puca” se u stilu – ko će koga mrzilačkim afektima
više uniziti i baciti u blato! Postoje pravi specijalci za
diskvalifikaciju neistomišljenika i u ovdašnjem parlamentu i u kulturnoj
i političkoj javnosti. Kad ne postoji argumentacija pljušte ogavne i
nedostojne etikete. Dominira prvo lice stranačke množine. Tako iza
“mi” i „naši“, ne krije se ništa drugo do podanička vernost stranci i
idolopoklonstvo vođi, koji se doživljava kao Superego. Što je najgore,
to je preduslov za radikalne podele i konflikte u celini društva. Ta
podela se već i dogodila. Ona nije mogla da zaobiđe činove iracionalnog
nasilja“, ističe profesor Božović.
Sagovornik Medija centra smatra da je srpska intelektualna
elilta u košmaru, umrtvljena. „Ako je i ima, ona je malobrojna,
nevidljiva, na društvenoj margini, na Tviteru. U svakom slučaju, ona je
bez bitnijeg uticaja na strukturalne promene u društvu. Mali je njen
uticaj i u otporu prema ekstremizmu, mržnji i banalnosti. Intelektualci
koji se nisu priklonili dežurnoj vlasti životare sa osećanjem apatije,
gubitništva, ogorčenosti, rezignacije i depresije. Što je najgore, u
nas manja ili nikakva pamet odlučuje o svemu. U normalnim okolnostima to
bi valjda pripadalo najumnijim, najobrazovanijim, najodgovornijim i
najsavesnijim. To se ovde nije dogodilo”, kaže Božović.
On smatra da „u nas istina deluje kao bespomoćni krik, kao
privid u mrkloj noći” i ističe da je laž zamenila istinu jer su je tako i
predstavili i manipulatori i bleferi društvenog i političkog života.
„Laž je postala lakši put političara da bezbedno vladaju,
da gospodare pod maskama u teatru apsurda ovdašnje stvarnosti. Tako
ispada da se bez istine može, a bez laži nikako. Smišljenim metodama
ispiranja mozgova, spinovanjem javnosti i lukavstvom indoktrinacije
odavno se nameće neprestana kalkulacija podaništva i zaslepljena podrška
aktuelnoj vlasti. U svojoj bezobzirnosti ističu se televizije sa
nacionalnom frekvencijom, koje su glavna poluga za uspostavljanje i
održavanje vlasti. Najviše zahvaljujući njima, naša haotična tranzicija
uveliko pokazuje da nije samo u ratu prva žrtva istina”, kaže Božović za
Medija centar Beograd.
Po njegovim navodima, posle petooktobarskih događaja nije došlo do neophodnog diskontinuiteta sa prethodnim sistemom.
„U neodlučnosti da se ide do kraja u obznanjivanju
prljavšina zločinačkog režima, da se obelodani istina koja je zaudarala
od krvi, truleži i raspadanja sadržan je fatalni nesporazum u
razumevanju istine. A politička demagogija razbila je ogledalo istine.
Da bi se stiglo do stvarnosti istine neophodno je suočiti se sa suštinom
društvenog života, spoznati »kako« se životni procesi zbivaju i »zašto«
imaju nepovoljna ishodišta. Međutim, sve je to dovedeno u pitanje jer
ne postoji nepotkupljiva kritička javnost, a aktuelnoj vladajućoj eliti
najviše odgovara falsifikat istine. U tome joj pomažu tajne službe koje
bezbedno plasiraju svoju verziju krivotvorene istine. U njoj je moguće
da tajnost proguta javnost”, ocenio je Božović.
Naš sagovornik dalje navodi da u nas izostaje iskreno
uverenje i jasna reč: „Političko svevlašće u javnosti ne nameće samo
procese stagnacije već i procese regresije. Javne debate kao čin slobode
nisu samo utihnule nego su bukvalno nestale. Ono malo kritički usmerene
javnosti brutalno je ućutkan. A kad se razdvoji javno mnjenje od
kritičkog mišljenja stvorena je mogućnost za bahatost vlasti ali i za
gubitništvo političke mudrosti. A još kad izostane kritički duh, javna
debata i slobodna javnost to je dovoljno za izostanak normalnosti
društva. To nam se na drastičan način dogodilo”.
Profesor podvlači da ne zna kako za ovu našu društvenu
entropiju mogu biti krivi i internet i zapadne vrednosti kad imamo
pedeset odsto digitalne nepismenosti.
„Kao da smo zaboravili kakvo je mesto kulture u celini
društvenog života i kako je bučna i prizemna estrada vrednosti gurnula u
zapećak. Teško je reći šta je za kulturne vrednosti pogubnije ili
hirovi neoliberalnog tržišta ili pragmatska kratkovidost politike bez
vizije. Tendencije prizemne politizacije i još prizemnije
komecijalizacije uveliko su prisutne i to u trenutku kad je svako
vredovanje gotovo na nultoj tački. A kad su najprisutnije pristrasno
politizovane vrednosti i komercijalizovane nevrednosti – na pragu smo
debakla vrednovanja i primitivizma koji je uveliko na delu”, kaže
sagovornik Medija centra.
Naš sagovornik se osvrnuo i na gotovo svakodnevna obraćanja
predsednika Republike i njegov odgovor na proteste građana i opozicije
kontramitingom.
„Jednom radikal, uvek radikal. To je već poznato.
Predsednik svih građana i vođa masovne stranke našao se u ulogama koje
se nisu usaglasile. Štaviše, one su se udaljile. O tome svedoči i
Ustav. Očigledno, njemu je najbliža njegova stranka jer preko nje
obezbeđuje političku nadmoć i sistem lične vlasti, kult ličnosti. Tu je i
ura podanika. Populizam je njegova omiljena igračka. Kao
izrazito neprikladan za komunikaciju, dijalog mu je dalek i nepotreban
jer svoje ideje smatra nepogrešivim. Za njega je opozicija strano telo
koje brutalno poništava na sve načine i u svakoj prilici. To isto važi i
za malobrojne medije koji ga ne podržavaju i javne ličnosti koji mu ne
aplaudiraju. U tome mu svesrdno pomažu njegovi istomišljenici, partijska
vojska. Njihov militantni jezik daleko je od jezika mira. Građani u
protestima više nisu samo izdajnici i neprijatelji države nego hijene i
lešinari. A što se tiče najavljenog mitinga sa »najviše ikada« njegovih
pristalica, koji će biti doveženi, da bi mnogobrojnošću još jedanput
pokazali nadmoć nad opozicijom i neistomišljenicima. Možda će to biti i
najava izbora čija je priprema uveliko u toku. Šta bi sa obećanim
beogradskim izborima? Možda su zaboravljeni zbog stvaranja Narodnog
pokreta za Srbiju. Samo da to ne bude ponovo tiranija većine. To nam je već poznato”, rekao je Božović.
Kada je reč o REM-u, naš sagovornik je pri stavu da je anomalija prvog reda da takav REM uopšte i postoji.
„Kad se zna kome su članovi Saveta REM-a ove značajne
institucije obezbedili nacionalne frekvencije postaje jasno i kakva je
njihova kompetentnost, moralna odgovornost i samostalnost u odlučivanju.
Mislim da je to u zahtevima opozicije najvažnije. REM je, u stvari,
dosadašnjim favorizovanjem medija koji ni po jednom kriterijumu ne
zaslužuju nacionalnu frekvenciju omogućio medijsku konfuziju i
informativno slugeranstvo. I ubistvo javnog mnjenja i kritičke
javnosti”, ukazao je Božović.
O navodima ministra informisanja i telekomunikacija Mihaila
Jovanović da su zahtevi predstavnika dela opozicije za gašenjem
pojedinih medija neprihvatljivi i da predstavljaju udarac na slobodu
govora, profesor Božović kaže da izgleda da ministru ne smeta što se u
tim medijima dovodi u pitanje i sloboda govora i istina. „Ipak, meni
nisu bliske nikakve zabrane, niti sam spremamn da ih podržim. To nije
dobar pravac u liberalnoj i demokratskoj orijentaciji društva”, istakao
je on.
Dok građani traže da se emitovanje rijaliti programa sa
nasilnim sadržajima posebno reguliše ili potpuno zabrani, posebno na
televizijama sa nacionalnim frekvencijama, oni koji imaju realnu moć da
takvu odluku sprovedu, rijalitije brane, a problem relativizuju i
umanjuju.
„Vlast će najžešće braniti svoje medije. I sve što je u
njima. Tu su i njihovi glasači. Što se tiče rijalitija, da nije u
pitanju masovna medijska pojava, koja računa sa milionskim
auditorijumom i da u njoj nisu postradali kriterijumi o vrednostima, ne
bi joj trebalo pridavati značaj. Zato se i mora smatrati kulturološki
relevantnom činjenicom. Sada je to u nas igranka bez prestanka. U njoj
preovlađuje prostaštvo, nasilje, promiskuitet i pornografija rijaliti
programa. Po svojoj besprizornosti, to je zaista javna kuća nasilja.
Fabrika nasilja. To niko ne može odbraniti ko ima pameti i morala.
Siguran sam da nema smisla da televizije sa nacionalnom frekvencijom
promovišu nasilje i mržnju. Najgore je to što onima koji su navučeni na
ovakvu komunikaciju, teško može pomoći daljinski upravljač. To je naša
velika nevolja”, zaključuje profesor Božović.
*Božović Ratko, profesor univerziteta, kulturolog i književnik
Držao predavanja i na redovnim i na
poslediplomskim studijama. Bio je rukovodilac smera “Sociologija kulture
i kulturna politika” na postdiplomskim studijama Fakulteta političkih
nauka , gde je držao predavanja iz predmeta Teorija i sociolodija
kulture, Kulturna politika, Javno mnenje i Fenomeni modernog sveta. Bio
je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti i Fakultetu likovnih
umetnosti u Beogradu (za predmet: Sociologija umetnosti), na Filološkom
fakultetu u Beogradu na smeru Sociologija jezika i književnosti
poslediplomskih studija (za predmet: Sociologija masovnih komunikacija) i
na poslediplomskim studijama Arhitektonskog fakulteta u Beogradu (za
predmet: Kultura urbanog vremena). Predavao je Teoriju kulture i
Sociologiju masovnog komuniciranja na Fakultetu političkih nauka u
Podgorici. Predavao je na Fakultetu vizuelnih umjetnosti u Podgorici
Teoriju kulture. Deset godina proveo je kao profesor Sociologije kulture
na Filozofskom fakultetu Univerziteta Crne Gore u Nikšiću. Bio je
jugoslovenski dopisnik francuskog časopisa za svetsku politiku
Démocratie Nouvelle (Nova demokratija) i urednik edicije „Kultura i
društvo” (IP „Vuk Karadžić”, Beograd) i biblioteke „Poenta” ( IP
„Unireks”, Nikšić ). Studijski boravio u Parizu 1972 – 1973.godine, a u
Njujorku 1986, 1992, 2006. Trenutno predaje na osnovnim, postdiplomskim,
magistarskim i doktorskim studijama na Fakultetu umjetnostina UDG
univerziteta u Podgorici(Sociologija umjetnosti, Estetika, Teorija
igre,Postmoderna i društvo).
Autor je pedesetak knjiga. Pored
književo-kritičkih i esejističkih spisa kao što su “Izveštaj iz
ludnice”, „Pod znakom pitanja“,“Moje simpatije“,“Moji savremenici“,
„Razbijeno ogledalo“, “Putovanje u noć“, „Prijatelj“,
„Neošišani“,“Povratak bliskosti“, iz domena nauke najznačajnija su mu
dela: “Metarmofoze igre”, “Iskušenja slobodnog vremena”, “Nedoumice oko
kulture”, “Lavirint kulture”, “Kroz crveno”, “Kult – ura”, “Nulta
tačka“, „Od Stradije do Stradije“,1-2, „Uzaludna knjiga“,“Dominacija i
otpor“, “U traganju za dokolicom“, „Sumrak vrline“,“Ludosti
uma“,”Leksikon kulturologije”,“Poenta“, „Play-Foundation of
Culture“,“Ram za sliku“, “Tišina dokolice”, “Igra ili ništa”, “Molitva
osame”i”Geometrija mišljenja”.
Božović je dobitnik više nagrada i priznanja.
Pored ostalih,to su:Nagrada za širenje slobode stvaralaštva „Dragiša
Kašiković“,2011; „Zlatna značka“ Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za
nesebičan,predan i dugotrajan rad i stvaralački doprinos u širenju
kulture,2011, „Đorđe Fišer“ 2012. godine, za doprinos razvoju humora i
satire; “Radoje Domanovic” 2016. godine za teorijski pristup satiri;
“Tipar”, 2016, za životno delo za humor i satiru; Muškarac životnog
stila,2013; Porodica bistrih potoka, 2017. Nagrada za studiju “Paradoksi
medijske slobode” časopisa Dialogos, kao najbolje delo u regionu iz
teorije medija. 2015. Dobitnik je zvanja Vitez poziva od Lige
eksperata(Lex.org.rs),2O21. U znak priznanja za stvaralaštvo,
pedagoške inovacije i akademsku čestitost, Fakultet političkih nauka u
Beogradu objavljuje opsežni zbornik „Ideje i ideali Ratka Božovića“,
2017.
Božovićeva najdominantnija i stalna istraživačka
preokupacija je igra kao temeljna vrednosti kulture i postojanja. Sa
kulturološkog, sociološkog, antropološkog i filozofskog stanovišta,
tragao je za originalnim shvatanjem igre, za njenim potpunijim
određenjem i teorijskom sintezom. U takvom nastojanju napisao je i
nekoliko relevantnih studija sa temom – igra.A
razloge za svoj profesinalni uspeh vidi u tome što je nastojao da
dosledno sledi igru na svojoj stazi i što nije bio igračka u tuđim
rukama.
Preuzeto sa portala Medija Centra