Dok su u mladosti u odgajanju sopstvene dece sadašnje bake bile nosioci porodičnih obaveza, one koje na sve misle, sada sa unucima i deke su konačno stigle na red za parkove, šetanje dece i odvođenje u školu. Ovi sredovečni parovi su svesni koliko mogu da pomognu svojoj deci ali istovremeno i da oplemene svoj život učešću u gajenju unučadi i uglavnom rado prihvataju zadatke i obaveze.
Dekama nije potrebno puno nagovaranja za ove aktivnosti, štaviše, oni osećaju i neki vid zahvalnosti što im supruge i deca ukazuju poverenje i puštaju ih da pomognu i učestvuju. Oni su postali stručnjaci za promenu pelena i negovanje malih bolesnika dok su roditelji na poslu.
Prošlog avgusta, bebisiterka mojih unuka je otišla iznenada na odmor, bez blagovremene najave, ostavivši mog sina i snahu na cedilu. Oni su morali da rade, njihov odmor je već bio istekao. Naravno iznenađeni, našli su se u čudu. Ko bi sada mogao da im pomogne?
Ko drugi nego matorci! Deka Čarli i baka Đina bili su tu da paze decu, oblače ih, hrane, odvezu u školu glume, na bazen i rođendane. Penzioneri su skočili iz sve snage i rastrčali se da pomognu .Čak su zajedno sa unučićima i kolače pekli. Najbolji deo priče je što je za klince to bilo kvalitetno provedeno vreme, koje ih je zbližilo i svima im oplemenilo živote, pruživši obilje zabave.
Dečiji psihijatar Artur Kornhaber je pionir takozvane “deka studije”, najdužeg istraživanja ikada obavljenog na temu odnosa između baka i deka i njihovih unuka. On tvrdi da 95 odsto svih ljudi starijih od 65 godina koji imaju odraslu decu koja takođe imaju decu, može biti izvor podrške, radosti i razonode svih u porodici.
Kornhaber identifikuje 11 uloga koje igraju babe i dede u porodici: predak, drugar, heroj, istoričar, mentor, odgajitelj, uzor, duhovni vodič, učenik, nastavnik i čarobnjak.
Kornhaber tvrdi da je delotvorno kad baba i deda preuzmu ulogu porodičnog istoričara i informišu sadašnje generacije o njihovom porodičnom poreklu i tradiciji. Isto tako, deke imaju dovoljno mudrosti i životnog iskustva da daju dobre savete, ali mogu da pruže i više ljubavi od roditelja jer nemaju tu direktnu vaspitnu ulogu. Oni su, za razliku od roditelja, ipak korak dalje od discipline i roditeljske odgovornosti. Samim tim deca se u njihovom prisustvu osećaju opuštenije, pa su i otvoreniji za razgovor sa njima.
Deke mogu imati snažan uticaj na unuke učeći ih istrajnosti, odanosti, napornom radu, strpljenju, žrtvovanju i uopšte svemu što su naučili iz svog životnog iskustva.
Deke mogu značajno da pomognu svojim unucima da formiraju svoj identitet, osećaj za prave vrednosti, formiranje ideala i verovanja u njih. Kroz odnose sa onima iz prethodnih generacija, deca mogu da steknu bolji uvid u to ko su i odakle su došli. Deke mogu da prenesu znanja o kulturnim vrednostima, porodičnm korenima i vrednostima koje se odnose na obrazovanje, etiku, značaj rada, religije i morala. Baš zato jer roditelji i bake i deke nisu uvek istomišljenici – sem po pitanju dobrobiti za unuke tj.decu – važno je da budu uključeni u odrastanje unuka. Deca će imati uvid u dva različita viđenja bliskih ljudi, i studija je pokazala da je od tih različitih stanovišta uvek veća dobrobit nego što su poteškoće koje proizilaze iz toga.
Dosledno učešće u odrastanju unučića dovodi i do stvaranja i produbljivanja emotivne veze koja pruža osećaj sigurnosti i zaštićenosti. Dokazano je da deca imaju veći stepen samopouzdanja kada su u pitanju baba i deda. Ova stabilnost može značajno uticati i na povoljan akademski, psihološki i društveni razvoj dece.
Česta, dvosmerna komunikacija između bake i deke i njihovih unuka je važna za izgradnju jake veze. Oni će ostati u kontaktu i putem telefonskih poziva, razgovora skajpom, razmene fotografija, poruka, elektronske pošte ali i svih drugih vidova komunikacije, pa i slanjem oslikanih ili napravljenih dečijih rukotvorina.
Bake, deke i unuci imaju raznovrsna znanja i veštine koje mogu da dele jedni sa drugima. Čin deljenja produbljuje odnos i proširuje znanje i veštine i jednih i drugih.
Istraživač sa Univerziteta Ohajo, Kirk Blor, utvrdio je da unuci koji imaju bliske odnose sa dekama postižu bolje rezultate u školi, emotivniji su, prilagodljiviji, imaju veće samopoštovanje i bolju sposobnost da razviju i održe prijateljstva.
Ukratko, baka i deka:
• Obezbeđuju osećaj kontinuiteta porodice i istorije;
• Prenosioci su velikog kulturnog nasleđa porodice;
• Doprinose dečijoj pripadnosti i sigurnosti;
• Postaju dodatni uzori;
• Često imaju više vremena nego roditelji za čitanje priča, učenje novih veština, i igranje igara;
• Imaju interesovanje za sve vrste dobrobiti i zdravog razvoja svojih unuka.
Što se mene tiče, kao bake, uhvatim sebe kako se raznežim kad vidim koliko je moj muž Čarli blizak sa našim unucima, ali i kad vidim deke koje ja čak i ne poznajem kako se igraju sa svojim unucima na igralištu preko puta naše kuće. Živela sam za ovaj dan, za ovakve prizore sa svojim unucima i zahvalna sam što sam to dočekala.
Pišu: Linda i Čarli Blum
Prevela: Jasmina Jovanović
Izvor: Psychology today
Tekst preuzet sa portala Detinjarije.com