S vremena na vreme, na ovoj našoj maloj, prenaseljenoj planeti gde
caruje zakon većine, ponekad se pojavi neko kome padne na pamet da
konvencionalno razmišljanje okrene naopako i baci niz vodu. Da bi takvi
heroji promenili svet, moraju sve nas naučiti da drugačije razmišljamo.
Moraju pobediti skeptike, zaobići sve barijere, pronaći sebi slične koji
bi prepoznali njihove ideje. Takav je bio Tomas Edison. Takvi su bili
Nikola Tesla, Leonardo da Vinči i Stiv Džobs. Svi oni su promenili svet
na bolje. Ali retko ko od njih više puta nego Ilon Mask.
Stranica na Vikipediji posvećena Ilonu Masku lako se može pomešati sa
delom naučne fantastike ili nekim stripom o superheroju. Kako drugačije
opisati tekst koji počinje sa: ”(…) generalni direktor aeronautičke
kompanije Spejs eks, direktor i dizajner proizvoda u kompaniji Tesla
motors, i predsednik Solarnog grada (SolarCity). Osnivač je kompanije Spejs eks, i suosnivač kompanija PayPal, Tesla motors i Zip2. Takođe je osmislio futuristički super-brzi transportni sistem poznat pod nazivom Hyper loop”. Ilon Mask je živa verzija Iron Man-a.[1]
Ukoliko bi neko sproveo ispitivanje javnog mnjenja, gde bi pitao koje
su to oblasti koje će promeniti svet u narednih 5, 10, ili 50 godina,
većina ispitanika verovatno bi pomenula automobilsku industriju,
aeronautiku, obnovljive izvore energije, brzi transport, planetarna
istraživanja i prečišćavanje okeanske vode za piće. Ilon Mask je prste
umešao u pet od šest navedenih. Zato je jedan čuveni bloger u uvodu za
svoj intervju sa njim napisao da bi manje stresno bilo napraviti
intervju sa Zevsom. On se makar interesovao za jednu oblast (gromove),
dok ovaj drugi zna sve. Mask neće samo promeniti svet. On ga je već
promenio.
DEČAK SA KOMODOROM
Priča o stvarnom, živom superheroju počinje 1980. godine, kada
devetogodišnji štreber iz Pretorije u Južnoj Africi dobija svoj prvi
kompjuter. Mladi Mask, koji se nikada nije uklapao u društvo, često
dobijao batine u školskom dvorištu i dane provodio čitajući
enciklopedije u sobi, zaljubio se u svoj komodor sa pet kilobajta
memorije. ”Uputstvo za programiranje” znao je napamet od korice do
korice. Tri godine kasnije, mali Ilon napravio je prvu pravu video
igricu, ”Blaster”, koju je ubrzo prodao jednoj Južnoafričkoj kompaniji
za tadašnjih 500 dolara. Znanje je počelo da se isplaćuje.
Međutim, Mask nije želeo da ostane u Južnoj Africi. Sa 17 godina
otišao je u Kanadu, gde je dobio državljanstvo koje je imala njegova
majka, a potom je iskoristio studentsku razmenu da dođe do SAD, na
Univerzitet u Pensilvaniji. Kako je pomenuo u jednoj radio emisiji,
tokom svojih studentskih dana razmišljao je o tome koje oblasti će
promeniti svet u budućnosti. Od gomile koja mu je pala na pamet (a
kojima se danas uveliko bavi), najlakši i najdirektniji ulaz video je u
globalnoj mreži, internetu.
Nakon završenog fakulteta i nekoliko neuspešnih pokušaja da se
zaposli u velikim kompjuterskim firmama, Ilon sa svojim bratom Kimbalom
započinje svoju internet kompaniju Zip2. Ideja ove
firme je nešto što danas podseća na mešavinu socijalne mreže i guglovog
servisa za mape – stranice za oglašavanje velikih kompanija. Početak je
zaista bio težak i malo ko je verovao da je budućnost reklamiranja na
internetu, pa su Ilon i Kimbal jedva sastavljali kraj sa krajem. Veliki
internet bum devedesetih, međutim, probudio je kompaniju, koju su braća
ubrzo prodala u Compaq, a Ilon je iz ovog posla izašao sa 22 miliona dolara u džepu.
PEJ PAL, SPEJS IKS, TESLA MOTORS
Za veliku većinu internet bogataša ovo bi bio konac priče, ”srećno do
kraja života” na kraju bajke. Ne i za Maska. Sva sredstva koja je
stekao uložio je u svoju sledeću firmu, X.com. Njegova ideja bila je stvaranje prve banke na internetu. Ubrzo, X.com se spaja sa firmom iz iste zgrade u ono što danas zovemo PayPal. Mask se nije baš slagao sa drugim direktorima, a 2002. godine kada je firma prodata u eBay, Ilon je postao multimilioner, zaradivši nešto preko sto miliona dolara.
Odlična prilika da se povuče? Ne za Ilona. Mask je konačno imao
sredstva da promeni svet. Prva stvar koju je uradio bilo je investiranje
čitavih sto miliona dolara u osnivanje prve privatne svemirske
kompanije, SpaceX. Cilj ove avanture bio je, a i ostao,
smanjenje troškova leta u svemir i konačno kolonizacija Marsa, sa
ambicioznih milion stanovnika do kraja veka. Ekscentrični milioner baca
pare, javnost je govorila.
Samo dve godine kasnije, dok se SpaceX još nije ni razmahao, Mask započinje još jedan projekat. Ovog puta se iz svemira spušta na auto-puteve. Tesla ima
zadatak da napravi revoluciju u automobilskoj industriji
predstavljajuči koncept većinski električnog automobila. Ilonov san bio
je da ubrza masovnu proizvodnju električne energije i na kraju potpuno
zameni fosilna goriva.
SUPERHEROJ
Divnu budućnost zamislio je Ilon Mask. Stvarnost ga je vratila na mesto. Do 2008. godine SpaceX je
otkrio kako da pravi jeftine rakete dostupne svima. Problem je bio u
tome što niti jedna od tri lansirane nije uspešno napustila atmosferu. S
druge strane, prototip prvog Tesla automobila, Tesla Roadster, još
uvek je bio daleko od tržišta. Ekonomski krah te godine udario je
automobilsku industriju i izgledalo je kao da je to kraj za Teslu. Mask
je ostao na poslednjim rezervama novca, sa prilično realnim planovima da
se sa ženom preseli kod njenih roditelja.
Kasnije te godine je sve krenulo na bolje. Kao po filmskom scenariju, poslednji novac koji je imao, Ilon je uložio u četvrtu SpaceX raketu,
koja je konačno uspešno poletela. NASA je prepoznala ovaj uspeh i
kompaniju koja pravi najjeftinije rakete na svetu ”nagradila” sa
ugovorom od 1.6 milijardi dolara za sledećih 12 poletanja.
Tesla je pronašla partnere koji su uložili novac u kompaniju. Kao
rezultat, do kraja 2008. godine izašao je prvi automobil na električni
pogon. Roudster je ubrzavao od 0-100 kilometara na čas za nešto manje od
4 sekunde, što ga je dovelo u sam vrh serijski pravljenih automobila.
Maksimalna brzina ovog auta je relativno niska za jedan sportski
automobil i iznosila je 201 kilometara na čas. Domet baterije sa jednim
punjenjem procenjen je na 400 kilometara, ali su test-vozači uspevali da
pređu i preko 500 kilometara uz izuzetno stroge režime vožnje.Sve ovo učinilo je Ilona Maska zaista živim superherojem. Počevši od
nule, on je danas stoti na Forbsovoj listi najbogatijih sa 13.4
milijardi dolara. Promenio je način na koji vidimo eletrične automobile,
putovanje u svemir, solarnu energiju. Naučio nas je da verujemo u bolju
budućnost.
Tesla Motors
2013. godine, Tesla Model S je proglašen
za jedan od najboljih automobila koji su ikad napravljeni. Model S u
osnovnom paketu, koji je 2012. godine izašao na tržište, ima maksimalnu
brzinu do oko 180 kilometra na čas i ubrzava od 0-100 kilometra na čas
za 6.5 sekundi. Najjači paket ima izbor od dva motora, slabiji poseduje
270 kW, dok mu je maksimalna brzina 201 kilometar na čas.Jači, i trenutno najjači motor u ponudi
ima maksimalnu brzinu od 210 kilometra na čas, i ubrzanje do 100
kilometra na čas razvija za sa samo 4.4 sekunde, što ga stavlja u jedan
od najbržih sedana na svetu, i najbržeg sedana ikada napravljenih u SAD.
Takođe, kroz čitave SAD postoji mreža takozvanih Supercharger punjača
za električne automobile. Ove stanice dizajnirane su za brzo
dopunjavanje baterija električnih automobila, a mogu pružiti 120
kilovata direktne struje u bateriju.
Spejs IKS
Danas ova kompanija broji preko stotinu
lansiranja u svemir. Njihove rakete ne samo da su pouzdane, već su i
pristupačne. U budućnosti, međutim, Maskov san je odlazak na Mars. Jedna
od trenutnih ideja je letelica koja bi prenela ne jedno, dvoje ili
troje, već veliki broj astronauta na crvenu planetu. Maskova ideja je da
bi do 2035. godine hiljade raketa mogle slati oko milion ljudi na Mars.
Veoma ambiciozno.
Možda najrevolucionarniji sistem do sada, koji bi neverovatno smanjio troškove lansiranja, je projekat ponovnog korišćenja rakete.
Prema ovom projektu, raketa bi se, nakon odvajanja sonde van atmosfere,
vratila na površinu, a zatim ponovo koristila. Ova raketa, koja se
inače odbacuje van orbite i tamo ostaje, nosi preko 90 odsto troškova
lansiranja.
SolarCity
Ideja iza kompanije SolarCity koju je
pokrenuo Ilon Mask 2006. godine zamišljena je da bi revolucionarizovala
proizvodnju električne energije. SolarCity je napravio mrežu koja
distribuira tehnologiju solarnih ploča u domaćinstvu po principu
iznajmljivanja. Potrošači nemaju nikakvih troškova instalacije i
kupovine opreme, a na mesečnom nivou plaćaju korišćenje opreme i
održavanje. Za uzvrat dobijaju čistu električnu energiju.
U saradnji sa kompanijom Tesla, SolarCity je konstruisao POWERWALL, bateriju
koja održava napajanje električnom energijom u domovima sa solarnim
napajanjem. Ovaj potpuno automatizovani sistem štiti domaćinstvo od
nestanka struje, napaja čitav stan i pruža ukućanima brojne druge
pogodnosti sa veoma niskim troškovima.
‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾
[1]Robert Dauni Džunior i Džon Favro, režiser filma Iron Man, nakon
sastanka sa Ilonom Maskom odlučili su da neke karakteristike lika
Tonija Starka, superheroja koji je inženjerski genije i multimilioner,
baziraju upravo na njemu.
Izvor Elementarijum