Njih dvojica su konačno u martu uspostavili kontakt preko društvene
mreže Fejsbuk, nakon čega se Đelić nije mnogo dvoumio da li da krene put
Makedonije i sretne se sa svojim drugom Krstom Krstevim iz Strumice.
– Bio je to dirljiv susret jer se nismo videli ni čuli još od
1978. Zajedno smo bili u JNA u Skoplju, ali je život učinio svoje pa se
više nismo sreli do sada – priča Baja koji je na put dug 700 kilometara u
jednom pravcu krenuo sa drugarom bajkerom Džerijem iz Beograda.
Krsto je takođe zaljubljenik u motore i bajkerski život, ali je poslije
smrti brata blizanca Kire doživio stres, dobio povišen šećer, pa je
prestao da vozi.
– Kiro je 2007. doživeo srčani udar, a Krsto je njegov motor poklonio
bajkerskom klubu „Potpat“, u čijem kafiću i dalje stoji izložen na
zidu. Krsto se i dalje druži sa bajkerima i sa nima sam posjetio i
Dojransko jezero. Pred povratak za Loznicu, strumički bajkeri su
organizovali i oproštajno veče, a na moj poziv da uzvrate posjetu
odgovorili su pozitivno. Očekujem ih na nekom od moto-skupova u Loznici –
priča Baja.