Gligorić je umro u beogradskom Urgentnom centru od posledica moždanog udara.
Detalji o mestu i vremenu sahrane biće naknadno saopšteni.
Gligorić je bio višestruki šahovski šampion bivše Jugoslavije, a titulu velemajstora dobio je 1951. godine.
Osvojio je deset medalja na Evropskim prvenstvima, od kojih četiri zlatne.
Gligorić je i na šahovskim Olimpijadama osvojio 14 medalja.
Gligorić je rođen 2. februara 1923. godine u Beogradu. Pohađao je
osnovnu školu “Kralj Petar Prvi”, a zatim Prvu mušku gimnaziju, studirao
je tehniku.
Za šahovsku tablu prvi put je seo kao 11-godišnjak. Prvi šahovski komplet napravio je rezbareći čepove sa flaša vina.
Proglašen je za sportistu Jugoslavije 1958. godine. Te godine je osvojio pojedinačnu zlatnu olimpijsku šahovsku medalju.
Bio je pobednik 12 državnih prvenstava Jugoslavije. Dokazao se pre i
posle toga kao novinar Borbe, NIN-a i dve decenije Radio Beograda gde je
dobio priznanje “Zlatni mikrofon”.
Gligorić je 1975. godine
dobio Nagradu AVNOJ-a, odlikovan je Ordenom bratstva i jedinstva sa
zlatnim vencem i Ordenom Nemanje Prvog reda.
Njegova knjiga o
Meču stoleća Spaski-Fišer u Rejkjaviku 1972. je prevedena sa engleskog
na nekoliko jezika, dostigla je tiraž od nekoliko stotina hiljada
primeraka.
Najbolji šahista Srbije svih vremena zimus je objavo
prvi muzički CD pod nazivom “Kako sam preživeo 20. vek”, a reč je o 12
kompozicija svih muzičkih pravaca.