Klasični rad na tu temu je Krugmanov, iz 1979. Uzmimo da neka zemlja
ima fiksni kurs, gde ne mora da bude reč o nepromenljivoj vrednosti, već
je dovoljno da centralna banka nije ravnodušna prema tome po kom se
kursu njen novac menja za strani, recimo za dolar ili za evro, za koje
se obično kurs vezuje. Tako posmatrano, praktično sve balkanske zemlje
imaju fiksni kurs, možda sa izuzetkom Rumunije. Drukčije se politika
fiksnog kursa može odrediti kao briga centralne banke da ne dođe do
preteranog pada ili rasta kursa u kratkom vremenskom periodu, što se
obično naziva devalvacijom. Za potrebe očuvanja fiksnog kursa ili
njegovog fiksiranog kretanja, potrebne su rezerve u tom stranom novcu
koji predstavlja sidro domaćeg novca. Pa, ako je tražnja stranog novca
velika, centralna banka prodaje rezerve kako bi sprečila devalvaciju i
obratno, ako je prevelika tražnja domaćeg novca.
Može li centralna banka da brani bilo koji kurs? Zavisi li to od toga
kolike su joj rezerve? Odgovor na oba pitanja je negativan, što je,
pojednostavljeno rečeno, razlog usled kojeg izbijaju krize kursa. Uzmimo
da je kurs precenjen i ostavimo po strani kako to znamo. U tom slučaju,
zaradilo bi se na kupovini stranog novca sve dok se ne iscrpu rezerve
ili dok centralna banka brani kurs na nivou na kojem ga je fiksirala ili
želi da ga održi. Krugmanov doprinos jeste da će u tim okolnostima do
devalvacije doći trenutno, jer će svi hteti odmah da svoj novac zamene
za strani.
To, međutim, nije kraj priče. Zašto se menja sve što se može
promeniti po neodrživom fiksnom kursu? Zato što će se posle devalvacije
strani novac zameniti za domaći, naravno sada po mnogo nižem kursu i
tako zaraditi. Devalvacija je način uspostavljanja ravnoteže, a ne pad u
ambis, kako se često predstavlja. Jer do krize kursa dolazi ukoliko je
on fiksiran na neodrživom nivou, a ne usled nedostatka rezervi ili zbog
nedovoljne intervencije centralne banke ili zbog bilo kog od razloga
koji se često mogu sresti u javnosti. Štaviše, obično je početna
devalvacija prevelika, pa se kurs donekle oporavlja kada se strani novac
menja za domaći. Naravno, to dovodi i do obnavljanja deviznih rezervi
centralne banke.
Kako znamo da je neki kurs precenjen? Zapravo, ne znamo. Usled toga
se sa devalvacijom špekuliše. Ukoliko se pokaže da su procene o
precenjenosti kursa pogrešne, oni koji su kupovali strani novac će
izgubiti, a zaradiće oni, među kojima i centralna banka, koji su ga
prodavali. No, naravno, očekivanja o ishodu špekulativnih poslova su
zasnovana na privrednim činjenicama i na kretanjima na tržištu stranim
novcem. Kurs može da bude precenjen ili zato što je deficit u razmeni sa
inostranstvom previše veliki ili zato što je domaća privreda postala
nekonkurentna usled visoke inflacije ili zbog toga što je centralna
banka štampala novac da pomogne ministarstvu finansija ili zbog kretanja
u drugim zemljama ili usled pada proizvodnje ili usled stanja u bankama
ili preduzeća. Klasična kriza kursa je posledica visoke javne
potrošnje, koja se ili finansira ili se očekuje da će biti finansirana
novcem centralne banke. Naravno, uzročnoposledična veza može da bude i
posredna, da je privatna potrošnja prevelika, usled čega je izbor ili
štampanje para ili bankrotstvo, pa se očekuje da će devalvacija biti
način da se obezbedi veća količina novca, jer je kurs niži. Recimo, u
ovom času, u Srbiji se špekuliše sa dodatnom devalvacijom dinara, zbog
velikih fiskalnih problema, usled čega se kupuje strani novac, a
centralna banka troši devizne rezerve. U Grčkoj se, opet, iznosi evro iz
banaka jer se špekuliše sa kursem buduće drahme.
U štampi se može pročitati kako će gubitak deviznih rezervi dovesti
do svega najgoreg što vam padne na pamet. Ništa slično se ne događa u
krizama kursa. Zapravo, u času kada centralna banka prestane da brani
kurs, on se uspostavlja na onom nivou koji je u skladu sa stanjem na
platnom bilansu. Ukoliko se pri tome uspostavi suficit na tekućem računu
bilansa plaćanja, strani dugovi će postati manji problem, a trebalo bi i
da se očekuje povećani priliv stranog novca usled poboljšane
konkurentnosti privrede.
Do krize kursa dolazi kada centralna banka, najčešće uz pritiske
javnosti i preduzetnika, brani precenjeni kurs. Ukoliko ga ne brani,
krize nema. A i devizne rezerve nisu potrebne.