Inteligentan, insinuativan i kompleksan film u kojem autor preispituje odnose između duhovnog i svetovnog, grupnog i individualnog, religijskog i nereligijskog, dozvoljenog i nedozvoljenog u ljubavi, ali i diskretno analizira jednu od aktuelnih tema u savremenom rumunskom društvu. „Iza brda” je po svojoj formi, stilu i ritmu, potpuno drugačiji od prethodnog Munđijuovog filma „Četiri meseca, tri nedelje i dva dana”, za koji je 2007. godine u Kanu osvojio „Zlatnu palmu”.
Jeste li ovim filmompokušali da nam kažete kako je religija opijum za narod?
Verujte, nije mi bila namera da bilo koga kritikujem ili generalizujem stvari o rumunskoj pravoslavnoj crkvi,niti da govorim o ljudskim uverenjima. Ovaj film je inspirisan istinitim događajem, kada je jedan sveštenik izvršio čin egzorsizma nad devojkom za koju se, posle njene iznenadne smrti, ispostavilo da je bila šizofrenik. Dakle, moj film nije sveobuhvatan. On ne opisuje stanje rumunskog društva preko te male manastirske zajednice u okviru koje je smeštena radnja mog filma i govori o praznoverju, a ne o religiji.
Vi ipak u filmu vagate duhovno i svetovno, crkveno i sekularno?
Pre svega, govorim o ravnodušnosti društva posle pedeset godina komunizma i još dvadeset godina razočarenja u takozvanom tranzicionom periodu, i o tome kako to razočarenje utiče na osećaj za moral rumunskog naroda.
Da li je i to razlog što se ljudi sve više okreću crkvi?
Naša pravoslavna crkva bila je popularna i pre, ali posle pada komunizma postaje sve popularnija, sve moćnija i sve bogatija. Sveštenici su na listama popularnosti i najvećeg poverenja rumunskih građana, daleko ispred političara. Zbog toga je za političare kritikovanje pravoslavne crkve neka vrsta tabu teme, a možda je i to razlog što u Rumuniji danas postoji nešto manje od pet stotina bolnica, manje od pet hiljada škola i više od dvadeset hiljada crkava.
„Iza brda” označava razliku između vere, religije i crkve kao institucije?
Da, označava razliku, ali govori o sve te tri stvari. Tačnije, govori o nuspojavama doslovnog tumačenja religije, ali i o duhu hrišćanstva u odnosu na bespogovorno poštovanje propisa i zapovedi. Govori i o tome da se danas vera u duboke humanističke vrednosti hrišćanstva ne proširuje u skladu sa tim, već se više pažnje posvećuje na spoljašnju formu i efekte crkve.
Ko su pravi krivci za smrt devojke od koje se stalno zahtevalo odricanje od ljubavi?
Pravi krivci nisu sadržani u ovoj priči. Film nam samo pokazuje žrtvu. Ne bavim se osudom krivaca, već postavljanjem pitanja da li smo uvek u pravu u izboru načina na koji pomažemo drugima, čak i onima koje volimo? Da li stvarno pomažemo kada namećemo svoj sistem vrednosti drugima protiv njihove volje? Poput dobrog i plemenitog sveštenika u mom filmu,koji misli da pomaže devojci kojoj niko drugi ne pruža pomoć, ni bolnica ni njeni bivši usvojitelji, i koji neuspeh društva tumači kao dozvolu da učini sve što on smatra da je dobro za njen spas.
Za razliku od „Četirimeseca, trinedelje i dvadana”, filmu o prijateljskom odnosu između dve devojke, u filmu „Iza brda” insinuirate drugačiji odnos između glavnih junakinja od kojih je jedna monahinja?
„Iza brda” nije film o prijateljstvu kao mojprethodni film, nego o ljubavi, o tome šta odustajanje od ljubavi izaziva u nama i o izborima koje donosimo. On je više poput romana u kojem prvo treba da razumete kontekst da biste razumeli događaj, njegove posledice i stepen odgovornosti svakog lika koji u događaju učestvuje.
Nije li višak onih dvadesetak minuta pošto lik, koji je glavni pokretač drame, umire?
Čujem mnoge komentare da je film predug, ali meni je bilo neophodno da dozvolim vreme liku monahinje da spozna šta se zapravo dogodilo.
Ovaj film je kompleksniji, stilski drugačiji i očigledno mnogo zahtevniji od „Četirimeseca…” Svaki vaš kadar je dobro i precizno organizovan, pun detalja…?
Bilo je to iscrpljujućih 18 meseci rada u prostoru malih manastirskih ćelija, kuhinje i omalene crkve, gde je svaka scena morala da bude izuzetno precizno postavljena kako mi se ne bi desilo da mi nešto ispadne iz kadra. Zato sam sa snimateljem po sat vremena pre početka snimanja scene, analizirao svaki detalj i gde ko treba da stoji ili se kreće u malom prostoru. Tek onda bih pozvao glumce.
Fotografija u filmu je izvrsna i opet je to rezultat saradnje sa snimateljem OlegomMutuom sa kojim ste radili i prethodne filmove?
Sa Olegom radim još od studentskih dana i nema potrebe da međusobno puno pričamo. On ima neverovatan talenat bez kojih teško da bih ja postigao ovakve rezultate.
Tekst je preuzet sa Politike