“Ne komentarišemo sudske odluke nego postupamo po njima”, rekao je
Jovan Stojić, šef Kabineta direktora Bezbednosno-informativne agencije.
Sagovornici
Danasa iz bezbednosnog miljea ovu odluku vide kao korak ka svođenju
rada službi bezbednosti u zakonske okvire i međunarodne standarde.
Neustavnim su proglašeni delovi člana 13 Zakona o
Vojno-bezbednosnoj i Vojno-obaveštajnoj agenciji, a koji se odnose na to
da VBA i VOA “ima pravo na dobijanje informacija od telekomunikacionih
operatora o korisnicima njihovih usluga, obavljenoj komunikaciji,
lokaciji sa koje se obavlja i drugih podataka… ”
Zanimljivo
je i da je Ustavni sud odlučio da neće biti poništeni ni akti ni radnje
doneti i preuzeti na osnovu osporenih delova zakona.
“Reč je o
tome da je dosad bilo moguće bez sudskog ovlašćenja da se uđe u
takozvani listing poziva, bez uvida u sadržaj telefonskih razgovora,
odnosno da se od operatora telefonije dobije spisak ko je koga, kada i
koliko puta zvao. I BIA i MUP pak, moraju da imaju sudski nalog za
dobijanje listinga. Stoga, smatram da je odluka Ustavnog suda sasvim u
redu. Zašto bi vojna bezbednost imala takvu mogućnost da njeni šefovi
bez sudskog naloga dobiju telefonske listinge iz kojih se može puno toga
zaključiti? Jer, direktor vojne bezbednosti može to ovlašćenje da
prenese na pomoćnike”, objašnjava za Danas Aleksandar
Dimitrijević, bivši šef Vojne kontraobaveštajne službe, sada ekspert u
nevladinoj organizaciji Međunarodni institut za bezbednost.
Po njegovim rečima, ovakva ustavna odluka ne ograničava rad bezbednosnih službi, već ih svodi u zakonske okvire.
“Uvek postoji dežurni sudija koji će izdati sudski nalog”, ističe Dimitrijević.
Bivši šef Državne bezbednosti, sada univerzitetski profesor Andreja Savić,
ocenjuje da je odluka Ustavnog suda zasnovana na standardima
međunarodne zajednice. Međutim, on ističe da je potrebno da i tu odluku
prati “nova organizacija sudskih instanci”, kako operativni rad ne bi
bio otežan.
“U Sjedinjenim Državama u svakom trenutku dežura
sedmoro sudija Vrhovnog suda radi izdavanja potrebnih naloga koje traže
službe bezbednosti”, navodi Savić i dodaje da je potrebno i da Srbija
uvede način da se potrebni nalog dobije “urgentno i bez praznog hoda u
proceduru”.
Jedan od autora studije “Kontrola službi bezbednosti”, docent na FPN Dejan Milenković ističe da je odluka Ustavnog suda očekivana.
“I poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitnik prava građana
isticali su još tokom usvajanja tog zakona o VBA da te odredbe nisu u
skladu sa Ustavom Srbije. Osporavajući ih, ovaj sud se pokazao
nezavisnom instancom. Takve odluke trebalo bi da dovedu do prestanka
loše prakse i neustavnih postupanja tajnih službi u nadzoru elektronskih
komunikacija, što je problem i mnogo razvijenijih zemalja od Srbije”,
kaže Milenković.
Zaštitnik prava građana Saša Janković, koji je
zajedno sa poverenikom za informacije Rodoljubom Šabićem i podneo
zahtev za ocenu ustavnosti, ocenio je da je Ustavni sud “odbranio pravo
građana na privatnost“ razgovora i drugih komunikacija.