Direktor Centra za regionalizam je to izjavio na tribini “Centrale i decentralizacija” u Novom Sadu
Decentralizacija
još nije jedna od pet ključnih tema u Srbiji, što nije dobro, jer je
ona jako važna, a ekonomski pokazatelji govore da je naša zemlja
prilično centralizovana, rekao je ekonomista Miroslav Prokopijević.
“Decentralizacija
u Srbiji postoji u malom stepenu, u smislu Vojvodine, opština, gradova,
mesnih zajednica, ali to nije dovoljno”, rekao je Prokopijević i dodao
da bi trebalo da više nadležnosti pređe na lokalni nivo.
S druge strane, književnik Laslo Vegel
smatra da decentralizacija danas u Srbiji nije moguća, osim u
ekonomiji, ali, kako kaže, “Srbiju je pred ekonomski kolaps dovela
upravo centralizacija”.
Decentralizaciju kao motiv imaju i
pojedine političke stranke, međutim, po njegovom mišljenju, “slogani i
programi više liče na liriku”.
“Ako govore u lirici, onda neće
moći da naprave Ustav, a bez promene Ustava, sve priče o
decentralizaciji su bajka”, dodao je on.
Govoreći o
decentralizaciji u kulturi, Vegel kaže da je intelektualna elita zapravo
vrlo slična političkoj jer, kako je dodao, nema puno savremenih romana i
pisaca koji se delima bore protiv autokratskih struktura.
“Decentralizacija u našoj zemlji slabo prolazi kao tema, bilo kod
političara koji su na vlasti, bilo onih u opoziciji, jer računaju da će i
oni jednoga dana doći na vlast, a niko neće da deli vlast sa nižim
nivoima, pogotovo dok traje tranziciona pljačka”, rekao je Tanjugu uoči
početka tribine direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov.
S druge strane, prema njegovom mišljenju, političari imaju uporište i u
istraživanju javnog mnenja jer, kako je objasnio, prema Cesidovom
istraživanju od pre više od pola godine, “ne postoji značajnije
raspoloženje za pravu decentralizaciju”.
Naime, po tom
istraživanju, 70 odsto ispitanika se izjasnilo za decentralizaciju, to
jest, za jačanje lokalne samouprave, kako se obično razume
decentralizacija, ali dubinski gledano, manje od četvrtine je podržalo
jačanje srednjeg nivoa vlasti i jačanje autonomije Vojvodine.
“Dakle, tu postoji strah od novog ‘rastakanja’ države jer, eto, otišle
su nam Krajina, Crna Gora, Kosovo, otići će i Vojvodina, a političari se
uopšte ne trude da razvejavaju takve strahove, već ih podgrevaju,
naročito naprednjačko-narodnjački blok, koji na toj priči ubira jeftine
političke poene”, obrazložio je Popov.
Jedina šansa za
decentralizaciju, ocenjuje on, jeste ulazak u EU, kada će se prihvatiti
prinicipi koji tamo vladaju, da je to zajednica država bez granica, a
prirodno stanje su regioni.
“Bitno je da se priča o
decentralizaciji realizuje i da prestane da bude kampanjsko pitanje, a
do toga je put dosta dugačak, jer podrazumeva bitne ustavne promene”,
rekao je Tanjugu uoči tribine novinar Teofil Pančić i dodao da za to treba da postoji politička volja, ali i sazrevanje svesti da decentralizacija ne znači rascep zemlje.
Pančić smatra i da u Srbiji ne postoje istorijske pokrajine, osim
Vojvodine jer, kako je dodao, “mi prosto nemamo kulturu pokrajina u užoj
Srbiji”.
“Dok se ne razbiju sve te političke, kulturološke i
mentalne barijere, proći će godine, možda i decenije, ali je bitno da ta
priča opstaje u javnosti i da dobija na političkoj težini”, smatra on.