Ističući da su rijetki koji su se usudili da otvoreno progovore o nevjerovatnim razmjerama korupcije i nepotizma na javnim fakultetima, postali žrtve odmazde moćnika koji upravljaju visokim obrazovanjem, Ćelić u intervjuu za Press RS kaže da je zbog svojih stavova trpio, i još uvek trpi, strašne pritiske.
“Pošto nisam želio da učestvujem u tim nečasnim radnjama izbacivali su me s brojnih fakulteta. Ovo ne govorim da bih izazvao sažaljenje, nego da ukažem kako prolaze oni koji se usprotive korupciji i nepotizmu. Bio sam spreman da podnosim posljedice zbog svojih principa i, kao što vidite, podnosim ih i danas”- kaže Ćelić u intervjuu za list Press
Zbog čega se o korupciji stalno priča, ali se ništa ne preduzima kako bi se suzbila?
Zato što oni koji bi trebalo da se protiv nje bore stalno pronalaze lažne izgovore. Prvi izgovor je da korupcije ima i u mnogo razvijenijim zemljama, pa, eto, nema razloga da se protiv nje borimo. Drugi izgovor je onaj da je korupcija ovdje normalna pojava, da su korumpirani ljudi na vlasti, i da se, prema tome, ne može ništa učiniti.
Da li rukovodstvo banjalučkog univerziteta koristi takve izgovore?
Upravo na njih i mislim.
Na koga konkretno mislite?
Kad govorim o rukovodstvu zna se na koga mislim. Na rektora Stanića, dekane fakulteta, i sve ostale upravljačke strukture univerziteta.
Zašto rektor i dekani ne žele da se bore protiv korupcije?
Zato što su i oni direktno ogrezli u korupciji! Od takvih ljudi ne možete očekivati da bilo šta učine. Kad ih slušate, svi su deklarativno protiv korupcije, ali je suštinski sve potpuno drugačije. Većina ljudi na odgovornim mjestima je korumpirana i teško možete očekivati da će oni nešto napraviti.
To su ozbiljne optužbe. Imate li dokaze?
O tome sam već napisao dva teksta i svako ko ih je pročitao, zna na osnovu čega ovo tvrdim. Ne želim se ponavljati. Bio sam u rukovodstvu univerziteta i četiri godine sam obavljao poslove prorektora. Vidio sam kako se učestvuje u korupciji, kako se preko veze polažu ispiti i kako se preko veze na fakultetima upisuju studenti.
Možete li biti konkretniji?
Ako baš insistirate, navešću nekoliko primera. Kad sam radio kao profesor na Ekonomskom fakultetu, tadašnji dekan Vladislav Đurasović pozvao me u kancelariju i rekao mi da se na fakultetu nalazi sin guvernera Narodne banke RS. Rekao mi je da mu upišem šesticu, jer će fakultet na osnovu tog poklona dobiti finansijsku pomoć. Odbio sam njegovu ponudu i otjeran sam s fakulteta. Drugi slučaj je na Arhitektonsko-građevinskom fakultetu, kad mi je usred nastave čistačica donijela plavu kovertu od dekana Vladimira Lukića, u kojoj je pisalo da prekinem s držanjem nastave jer je našao drugog profesora. Razlog je, navodno, bila mala prolaznost na mojim ispitima. Prava istina je da je Lukić studentima dozvoljavao da nezakonito polažu ispite s treće i četvrte godine, iako im je ostao nepoložen ispit iz matematike s druge godine. Od mene je tražio da im upišem prolazne ocene. Treći slučaj je s Mašinskog fakulteta, gdje mi je otkaz dao tadašnji dekan Milan Šljivić, koji se bojao da njegov sin neće moći preko veze položiti ispit na mom predmetu.
Ti slučajevi su se dogodili prije nego što je za rektora postavljen Stanko Stanić?
Nije poenta u tome, već da na banjalučkom univerzitetu već godinama imate obrazac ponašanja prema kojem svako ko ne pristaje na ucjene prolazi kao ja, ili pokojni profesor Kravarušić, koji je otkaz na Ekonomskom fakultetu dobio zbog toga što nije želio da pokloni ocjenu sinu Nikole Špirića! Kravarušić je stradao u vrijeme aktuelnog rektora Stanića.
Očigledno je da niste optimista, iako su studenti pokrenuli široku kampanju kojom se zahtijeva suzbijanje korupcije i nepotizma na univerzitetu…
Za optimiste često kažu da su ljudi koji nemaju dovoljno informacija. Možda previše znam da bih bio optimista, ali činjenica da još uvijek pričam znači da nisam izgubio svaku nadu. Bojim se da je kriza na univerzitetu mnogo dublja nego što misle i najveći kritičari.