Vodeći ljudi u Vladi Srbije tvrde da nemaju ništa protiv otvaranja
tajnih dosijea i otkrivanja imena saradnika koji su radili za službe.
Pozadine političkih ubistava, političke ucene, ko su ljudi
koji su uhodili svoje sugrađane i prijavlljivali ih tajnoj policiji-
mračna prošlost spakovana u tajne dosijee.
Sada i Evropski parlament zahteva da sadržaj dosijea izađe na svetlo dana.
Zahtev Evropskog parlamenta SPO smatra krajnje očekivanim jer se za
donošenje zakona o otvaranju tajnih dosije zalaže još od 2004. Za
razliku od njih druge stranke u koaliciji ne žele da javnosti postanu
dostupna i imena doušnika.
“Onaj način koji je predlagan
Srpskom pokretu obnove, koji je prihvatljiv za naše koalicione partnere,
nikako nije prihvatljiv za nas a verujem i Evropu, jer tim načinom bi
se tek za 60 godina otkrili ko su ti ljudi, na taj način nikada ne bismo
otkrli ko su ta lica koja su širila zlo, na taj način niko ne bi mogao
da dođe do svog dosijea, niti može da se pokrene krivična odgovornost za
one ljude koji su činili zločine”, kaže Aleksandar Jugović,
potpredsednik SPO-a
Kao primer zemlje koja je otvorila tajna
dokumenta Jugović navodi Bugarsku, koja je tako utvrdila da brojne
diplomate i ministri sarađuju sa tajnim službama.
Lider Socijalista Ivica Dačić kaže da nema problem sa otkrivanjem imena.
“Što se mene tiče, meni to sve odgovara, jer u vereme kad smo mi bili
na vlasti informatori su bili verovatno u opoziciji, tako da bih ja to
voleo da se desi”, rekao je Dačić.
Iako otvaranje tajnih
dosijea Evropska unija nije zvanično postavila kao uslov za datum
otpočinjanja pregovora za članstvo, zamera nam što smo jedina zemlja
koja tu oblast nije zakonski regulisala.
“Sam zakon bi trebalo
da predviđa otvaranje listi onih koji su dostavljali podatke tajnim
službama i milimo d je to standard koji je postignut u evropskim
zemljama, i mislimo da je taj potpuni proces nešto što Srbiji može da
vredi”, kaže Milan Antonijević, iz Komiteta pravnika.
Iako je
ministarstvo pravde podržalo donošenje zakona o otvaranju tajnih dosije
jer građani kako kažu imaju pravo da znaju ko ih je uhodio i
prijavljivao policiji, nema naznaka kada bi takva podrška rezultirala i
predlogom zakona o kojem bi mogli da raspravljau poslanici.