Mitrović je tokom ‘90-ih bio član JUL-a, partije koju je vodila Mira
Marković i zahvaljujući kojoj je, kako piše supruga Slobodana
Miloševića, debelo profitirao. Razlog za sukob dva nekada bliska
saradnika koji je obelodanjen u knjizi, bio je intervju Željka Mitrovića
dat hrvatskom Jutarnjem listu 2007. godine.
Iako Mira
Marković ne navodi o kojem je intervjuu i kojim novinama reč, već
spominje samo “neke zagrebačke novine”, iz citiranih delova u knjizi
vidljivo je da se radi upravo o intervju s Mitrovićem koji je pod
naslovom “Mr. Pink: Težak sam oko milijardu dolara” Jutarnji list
objavio u drugoj polovini avgusta 2007.
S obzirom na rekacije koje je objavila u knjizi, koju su prošle nedelje u Beogradu promovisali njeni i nekada bliski saradnici Slobodana Miloševića,
Miru Marković su posebno pogodile izjave koje je 2007. dao vlasnik
Pinka – da je bio “samo član JUL-a”, da je sve ono što je radio za tu
stranku bilo “profesionalno, a ne politički”, i kako mu je “politika
služila kao kišobran”.
O tome da je Željko Mitrović bio “samo član JUL-a”, Mira Marković piše da je bio mnogo više od toga i navodi pikantan detalj:
“Bio je kandidat za člana Glavnog odbora. Kad su na kraju Kongresa na
monitoru u sali emitovana imena kandidata za članove Glavnog odbora i
imena novoizabranih članova Glavnog odbora, neko me je diskretno
obavijestio da Željkovog imena nema na ekranu i da je odjurio kući sav
očajan”, piše Mira Marković i nastavlja:
“Razume se, radilo se o
grešci. Bio je vrlo aktivan u partiji, narodni poslanik, bilo je
logično da bude ne samo kandidat za člana Glavnog odbora već i član
Glavnog odbora. Odmah sam ga pozvala kući, razgovarala sam s jednim
očajnim čovekom. Nabrojao mi je, uzbuđeno, sve svoje zasluge za JUL i
svu svoju ljubav prema JUL-u, a ja sam sve prihvatila i zamolila ga da
dođe kod mene kući. Rekla sam mu da se radi o grešci i da ćemo tu grešku
momentalno ispraviti. I ispravili smo je.”
“Pre nego što sam
pošla kući zvali smo medije i molili da se u sastav Glavnog odbora unese
i Željkovo ime”, nastavlja Marković. Nekako smo u isto vreme došli u
Rezidenciju. On sa ženom. Ne bih, razume se, o vizualnim i verbalnim
detaljima njegovog očajanja. Tešila sam ga već s vrata do salona u kojem
smo seli. Malo kasnije nam se pridružio moj muž. Objasnila sam mu o
čemu se radi. Malo smo razgovarali šaleći se na račun tog propusta i
Željkove reakcije, onda sam ja pozvala još nekoliko drugova pa smo
otišli na večeru u jedan mali restoran na Adi. Željko je bio utešen”.
U poglavlju “Socijalni i moralni ateist”, Mira Marković opisuje i kako
se Mitrović, zahvaljujući JUL-u, tih godina počeo naglo bogatiti. “U tom
periodu sagradio je veliku, lepu i modernu vilu za sebe na Dedinju i
ogromnu televizijsku zgradu, takođe na Dedinju”, piše Marković i
zaključuje: “Željko je od JUL-a dobio više nego što mu je dao.”
Opisujući Mitrovićev karakter, Marković u knjizi promovisanoj prošle
nedelje kaže: “Posle svih ovih godina je jasno – on će se priključiti
svakome od koga može imati koristi i distanciraće se od svakoga od koga
je nema ili smatra da može imati štete”.
Mira Marković na kraju
dodaje i da “Željko Mitrović danas u Srbiji slovi kao veliki prijatelj
Aleksandra Vučića, potpredsednika Srpske napredne stranke”,