Kandićeva optužila je ranije Dikovića da je navodno odgovoran za
ratne zločine počinjene u zoni njegove odgovornosti na Kosovu i Metohiji
1998. i 1999. godine.
Tužba je podneta Prvom osnovnom sudu u
Beogradu na osnovu sedam tačaka iz dosijea o Dikoviću koji je krajem
januara ove godine objavio Fond za humanitarno pravo.
U
dosijeu je navedeno da je 37. motorizovana jedinica Vojske SR
Jugoslavije na Kosovu, kojom je komandovao Ljubiša Diković, a koju je
Slobodan Milošević odlikovao Ordenom narodnog heroja, počinila zločine
ubistva civila, silovanja, maltretiranja i prebijanja.
Diković je ranije odbacio optužbe FHP
i direktorke ove nevladine organizacije Nataše Kandić kao neistine i
udar na Vojsku Srbije “kao stabilnu i uglednu instituciju i udar na
funkciju načelnika Generalštaba“. On je naveo da je paradoksalno
mišljenje FHP da je za pogibiju pripadnika Vojske u svojoj državi 1999.
kriv on, a ne teroristička organizacija koja je izvela napad i ubila
ljude.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac,
takođe, je odbacio optužbe Fonda i rekao da su izvršene provere pre
nego što je general Diković postavljen na dužnost načelnika GŠ VS. On je
dosije Fonda ocenio kao potpuno lažan i dodao da se i “laičkim uvidom“ u
personalni dosije generala Dikovića može utvrditi da on nije bio na
pozicijama i lokacijama za koje ga FHP optužuje, odnosno da Diković
tokom 1994. i 1995. nije bio na prostoru zapadne Srbije, a 1998. nije
bio na prostoru Kosova i Metohije.
FHP je objavio da smatra da
oficir poput Ljubiše Dikovića nije dostojan da bude načelnik
Generalštaba VS i pozvao je nadležne organe da predsedniku Srbije
predoče činjenice o postupanju nekadašnjeg komandanta 37. motorizovane
brigade tokom rata, kao i dokaze Haškog tribunala o počinjenim ratnim
zločinima u zoni odgovornosti ratnog komandanta Dikovića.
U
Fondu ističu da dokazi na kojima se zasniva presuda Haškog tribunala u
predmetu Milan Milutinović i drugi, preživele žrtve iz Drenice koje su
svedočile u Tribunalu ili dale izjavu Fondu, kao i dokumenta sadržana u
javnoj bazi podataka Tribunala, ukazuju na brojne, teške i masovne ratne
zločine, koji su počinjeni prema albanskim civilima u zoni odgovornosti
aktuelnog načelnika Generalštaba.
“Tokom NATO bombardovanja,
ratni zločini koje su vršili pripadnici Vojske i policije su se
ponavljali. Iako je imao obavezu da spreči ratne zločine, komandant
Diković to nije učinio. Do danas, pripadnici i komandanti jedinica koji
su sudelovali u izvršenju ratnih zločina u Ćirezu, Starom Čikatovu,
Baksu, Vrbovcu i Glogovcu, gde je u toku četiri nedelje ubijeno najmanje
200 civila, nisu procesuirani“, navodi Fond.
Tužilaštvo za ratne zločine
saopštilo je da ne postoji bilo kakav osnov za sumnju u krivičnu
odgovornost generala Dikovića za ratne zločine, kao i da su izvršili
proveru navoda FHP “uvidom u sve predmete ratnih zločina koje je Fond
naveo u ‘dosijeu Dikovića’ i utvrdio da ne postoji bilo kakav osnov za
sumnju za krivičnu odgovornost načelnika Generalštaba VS za ratne
zločine“.