Na prvi pogled se prepoznaju, iako je nemoguće utvrditi ko su. Jedni ih doživljavaju kao sajber teroriste, drugi kao borce za pravedniji svet, ali svi su saglasni da su već postali globalni fenomen i da su prerasli u najpoznatiju haktivističku grupu u svetu. I dok planetu sve češće obilaze vesti o njihovim “uspesima”, mnogi se pitaju gde su granice pokreta koji je već uveliko nadmašio početna očekivanja
Zovu se Anonimusi ili kraće Anon, nastali su još 2003. godine iz uticajnog internet foruma 4chan, popularnog među hakerima i gejmerima, ali tek pet godina kasnije postaju poznati široj javnosti zahvaljujući agresivnoj borbi protiv Sajentološke crkve. Na “veliku scenu”, međutim, stupaju tek u poslednjih godinu dana. Tokom Arapskog proleća redom gase sajtove vlada Tunisa, Egipta, Jordana, Maroka, Bahreina, a neke čak nedeljama drže oborene u znak podrške arapskim narodima u borbi protiv nedemokratskih režima. U operacijama “Vraćanje duga” i “Osveta Asanža” napadaju sve one koji su blokirali račune ili uskratili usluge Vikiliksu, počev od Amazona, preko Pej pala, sve do Master karda i Vize, ne izuzimajući pri tom bezbednosne službe najuticajnijih zemalja u svetu. Usledio je, međutim, snažan odgovor, koji možda na najbolji način svedoči o tome koliko su Anonimusi postali uticajni. Iako je njihova osnovna odlika anonimnost, neki su identifikovani, a rezultat su hapšenja na desetine aktivista ove grupe širom sveta. Tako su nedavno u Turskoj uhapšene 32 osobe osumnjičene za napade na mreži, a nedugo potom u sinhronizovanoj akciji bezbednosne službe SAD, Velike Britanije i Holandije uhapsile su još najmanje 20 osoba osumnjičenih za sajberkriminal. Usledila su i pojedinačna hapšenja u drugim zemljama, ali je umesto zatišja usledila bura. Prvo su u znak odmazde zbog hapšenja njihovih aktivista upali u bazu podataka NATO-a, zatim ukrali čak 10 gigabajta poverljivih podataka sa oko 70 sajtova američke policije s ciljem da diskredituju policajce širom SAD-a, nastavljajući pri tom operaciju Antisecurity koja podrazumeva konstantne napade na vlade, bezbednosne službe i državne organizacije koje ugrožavaju vrednosti za koje se ovaj pokret zalaže. U trenucima kada je Vikiliks već počeo da gubi neprikosnoveno mesto u medijima, CNN objavljuje izveštaj u kojem za jednog od glavnih naslednika kandiduje upravo Anonimuse. Mnogi su se tek tada zapitali „ko su zapravo Anonimusi“?
Borci za slobodu Interneta, onlajn aktivisti, grupa hakera, anarhisti, zajednica bezimenih ili svojevrsna internet subkultura. Ili sve to u isto vreme. U svakom slučaju od samog početka predstavljaju svojevrsnu virtuelnu zajednicu koja podstiče aktivnu građansku neposlušnost i sve svoje aktivnosti sprovodi anonimno. Iako se u javnosti najčešće nazivaju hakerima, Anonimusi sebe definišu kao internacionalne „haktiviste“ (izvedenica od engleskih reči hack i activism), a termin se već odomaćio u celom svetu i podrazumeva ljude koji zahvaljujući svom hakerskom umeću upadaju u tuđe računare ili sajtove radi odbrane vrednosti za koje se zalažu, u znak protesta ili podrške. Svrha napada, dakle, nije pribavljanje lične koristi, već odbrana ideologije za koju se zalažu, a u čijoj se osnovi nalazi sloboda informisanja, sloboda Interneta i sloboda govora, ali i zaštita privatnosti i socijalna jednakost. Stoga se deklarišu kao decentralizovan i nenasilan pokret otpora svim represivnim režimima i moćnim korporacijama koje ugrožavaju univerzalne vrednosti. Upravo je to razlog zbog kojeg su se tako energično suprotstavili svima koji su na bilo koji način doprineli cenzuri Vikiliksa. Napadali su sajtove sudova i tužilaštava, obarali sisteme za transakciju novca svih kompanija i banaka koje su blokirali račune Vikiliksa, upadali u sisteme bezbednosnih službi i vladinih agencija svih zemalja koje su najaktivnije učestvovale u cenzuri. Ne zato što im se svideo Džulijan Asanž ili sadržaj objavljenih dokumenata, već zato što se, kako kažu, time ugrožava svačija sloboda. Njihova poruka bila je jasna – „ako dopustimo da Vikiliks padne bez borbe onda će vlade misliti da mogu da ukinu bilo koji sajt ili sadržaj koji smatraju nepoželjnim”. U njihovoj borbi za slobodu nema pošteđenih, pa su tokom Arapskog proleća padali i sajtovi vlada gotovo svih zemalja u kojima se narod pobunio protiv režima. Bio je to njihov skromni doprinos.
I dok su u poslednjih godinu dana uglavnom sprovodili akcije kojima bi, uostalom, malo toga mogli zameriti, njihovo glavno obeležje datira iz ranijeg perioda. Naime, borba protiv piraterije na Internetu, prema njihovom shvatanju, takođe je borba protiv slobode, pa su godinama posle pojavljivanja uglavnom napadali one koji su se borili protiv piraterije, udružujući se povremeno s najvećim piratskim sajtom – The Pirate Bay. Na udaru su pre svih bile advokatske kuće koje su učestvovale u pokretanju tužbi protiv ljudi koji su osumnjičeni za nelegalnu razmenu fajlova, ali i svi oni koji su se javno zalagali za zaštitu autorskih prava, poput Džina Simonsa, frontmena rok grupe Kiss. Anonimusi smatraju da zaštita autorskih prava u današnjem smislu ugrožava i zajedničko kulturno nasleđe jer niko, primera radi, danas ne može da gleda ili sluša muzičke ikone kao što je Elvis Prisli, a da za to zadovoljstvo ne plati. Kao vid protesta protiv uklanjanja mnogobrojnih muzičkih spotova sa Jutjuba, ali i ograničenja njihovog gledanja u određenim regionima sveta, organizovali su i “Jutjub pornografski dan”, kada su na ovaj video portal slali mnoštvo pornografskih sadržaja kategorišući ih kao dečije filmove i filmove porodičnog karaktera. Ovakvim akcijama najavljuju i veliku ekspanziju danas sve popularnijih “torent sajtova”, koji veliku zahvalnost duguju upravo Anonimusima. Sve ovo, međutim, stvara negativnu sliku o njima u javnosti, što su oberučke dočekale vlade zemalja koje su bile na najvećem udaru proglašavajući ih za “sajber teroriste”. Ne čudi ako se zna da su baš u onoj najmoćnijoj među njima zahvaljujući Anonimusima padali i sistemi dobro poznatih službi FBI i CIA koje čuvaju bezbednost najveće sile na svetu. Istovremeno, NATO u svojoj najnovijoj strategiji iz novembra prošle godine sajber napade svrstava među tri najveće opasnosti današnjice, uz terorizam i oružje za masovno uništenje, a svega nekoliko meseci kasnije Nemačka u okviru Saveznog ureda za bezbednost uvodi i specijalnu jedinicu za “protivhakersku odbranu”, najavljujući eru u kojoj će sofisticirani računarski virusi delovati poput digitalnih krstarećih raketa. Ovim su samo podgrejane spekulacije o potencijalima Anonimusa i značaju koji će imati u budućnosti.
U poslednjih godinu dana zbog ciljeva za koje se zalažu pridobili su simpatije širom sveta, pa su se ogranci „anonimnih boraca za slobodu Interneta“ pojavili u velikom broju zemalja, a od ove godine i u našoj zemlji. „Mi smo nenasilni decentralizovani pokret otpora koji postoji s ciljem da uspostavi pravičan sistem i stane na kraj bezakonju i organizovanom kriminalu, kako u svetu tako i u našoj zemlji. Naš cilj je plemenit, a naša moć čista“ – piše u kratkoj poruci na profilu ove grupe na najpopularnijoj društvenoj mreži u svetu. Iako mnogi smatraju da su svi oni dobro obučeni hakeri, istina je da takvi članovi obavljaju samo najzahtevnije operacije, poput sve češćih krađa poverljivih podataka. Za mnoge akcije, međutim, nisu neophodne posebne računarske veštine. Tako su trenutno vrlo popularni takozvani DDoS napadi (Distributed Denial of Service Attack), odnosno napadi na neki računarski servis s ciljem da se korisnicima onemogući njegovo korišćenje. Jedan od oblika ovog napada izvodi se tako što ogroman broj stvarnih korisnika ili zaraženih računara istovremeno pokuša da pristupi određenom sajtu, usled čega se servis preoptereti i postaje nedostupan. U pojedinim slučajevima napadi su izvedeni upravo tako što su u tačno ugovoreno vreme članovi Anonimusa “bombardovali” svoje mete i neretko ih i po nekoliko dana blokirali.
Zabluda je, međutim, da su Anonimusi aktivni samo na mreži. Počev od 2008. godine organizuju i učestvuju u mnogim demonstracijama koje su usmerene protiv njihovih ideoloških protivnika, ali su i u javnosti zadržali anonimnost noseći maske svog heroja, anarhiste koji se bori protiv represivnog režima u poznatom stripu Alana Mura i Dejvida Lojda V for Vendetta. Od samog početka vrlo aktivno učestvuju i u demonstracijama koje je tokom septembra započeo pokret “Okupiraj Volstrit”, a koji se tokom oktobra proširio i na Boston, Los Anđeles, Nju Orleans, Čikago, Las Vegas, Filadelfiju, Hjuston, ali i na evropske gradove. Zanimljivo je da se osnovni motiv ovog pokreta ujedno nalazi i u osnovi ideologije za koju se zalažu Anonimusi, a to je borba protiv pohlepe multinacionalnih kompanija, socijalne nejednakosti i visoke nezaposlenosti u “kazino kapitalizmu”. Međutim, to nije jedina sličnost. “Okupiraj Volstrit” je pokret bez lidera, sebe nazivaju revolucionarima i demonstriraju mirnim putem, što su sve do jedne i odlike Anonimusa, koje sve češće povezuju i sa piratskim partijama širom sveta.
Za neke su one samo vid politizovanja zajedničkih ideja koje su već našle put i do Evropskog parlamenta, jer je na izborima 2009. godine Piratska partija dobila 7,13 odsto glasova i tako obezbedila dva poslanička mesta u zakonodavnom telu Evropske unije. Ipak, možda najveće iznenađenje priređuje Piratska partija Nemačke sredinom septembra ove godine, kada na izborima za Predstavnički dom grada Berlina osvaja 8,9 odsto glasova, ostavljajući iza sebe i Liberalnu partiju, jednu od vladajućih na saveznom nivou, sa svega 1,8 odsto. I dok su televizijske stanice u Nemačkoj prekidale redovni program da bi izvestile o šokantnom uspehu ove partije, Anonimusi su se radovali iz senke, jer su ideje za koje se zalažu Pirati iznedrili upravo oni još tri godine pre pojavljivanja prve piratske partije u svetu. Međutim, ovo je tek početak. “Tinejdžeri” su tek postali punoletni, a svet tek čuo za njih. Proći će još mnogo vremena dok razotkrivanje laži, prevara i pozivanje na odgovornost izabranih lidera ne bude završavalo u ilegali, baš kao u slučaju Vikiliksa, baš kao oduvek sa Anonimusima. Do tada će ideološka potka ove grupe ostati poznati citat Džordža Orvela: “Za vreme univerzalne nepravde, samo izricanje istine postaje revolucionarni akt”, a svet će se i dalje pitati ko je tu nasilnik, a ko heroj.
“Remember, remember the fifth of November”
Zanimljivo je da su Anonimusi inspiraciju pronašli još u davnoj 1605. godini, kada je u tzv. „zaveri baruta“ propao atentat na engleskog kralja Džejmsa I. Gaj Fouks pokušao je 5. novembra iste godine sa grupom engleskih katolika da raznese Dom lordova britanskog parlamenta, ali je zahvaljujući dojavi anonimnim pismom zaustavljen pre završnog čina. Pretražujući Vestminstersku palatu, vlasti su Fouksa pronašle dok je čuvao 36 buradi sa eksplozivom, a nedugo potom osuđen je na smrtnu kaznu vešanjem. Pred zakazano pogubljenje skočio je sa skele na kojoj je trebalo da bude obešen i slomio vrat. I dok se u Engleskoj svaki 5. novembar slavi u čast spasa kralja Džejmsa I, Anonimusi sve češće u svojim saopštenjima koje objavljuju na Internetu koriste kao svoj logotip upravo stilizovani lik Gaja Fouksa, tretirajući ga kao svojevrsnog heroja celokupnog pokreta za slobodu. Fouks je ujedno inspirisao i film V for Vendetta, u kojem se sada već čuvenim sloganom “Remember, remember the fifth of November” evocira upravo događaj s početka 17. veka.
Obrnuti panoptikum
Anonimusi nemaju komandnu strukturu i okupljaju veliki broj virtuelnih zajednica širom sveta među kojima ne postoji hijerarhija, a koji komuniciraju na tzv. AnonOps veb stranama (jedna od najpoznatijih je na adresi: http://anonops.blogspot.com/). Postoji apsolutna jednakost svih članova, koja je izgleda i moguća samo u zajednici bez identiteta. Možda najbolji dokaz ravnopravnosti predstavlja način na koji se određuju ciljevi. Naime, svako ima mogućnost da predloži određenu akciju ili temu na 4chan forumu ili na nekoj od njihovih AnonOps strana, a onog trenutka kad većina članova podrži predlog on automatski prerasta u novu kampanju. Tako su zahvaljujući odsustvu vođstva Anonimusi praktično postali jedina masovna grupa u svetu u kojoj su svi jednaki. Članstvo u grupi se lako stiče, a još lakše gubi. Potrebno je samo izvršavati zadatke u skladu sa ciljevima grupe i ostati anoniman. Onog trenutka kada se otkrije identitet člana on je izbačen. Stoga se iza svih aktivnosti na mreži nalazi dobro poznati potpis Anonymous, koji je usvojen u čast počecima matičnog foruma, kada je svim postovima bez imena dodeljivan upravo jedan od najpoznatijih potpisa današnjice.
Najpoznatije aktivnosti
Protest protiv Sajentološke crkve (2008): Posle insistiranja zvaničnika Sajentološke crkve da se video snimak sa govorom Toma Kruza, verovatno najpoznatijeg sajentologa u svetu, ukloni sa Jutjuba, Anonimusi u više navrata blokiraju sajtove ove crkve i organizuju ulične proteste u više od sto gradova širom sveta, tvrdeći da se bore protiv cenzure Interneta. Šira javnost je tada prvi put videla dobro poznate maske koje članovima ove grupe i u stvarnom svetu obezbeđuju anonimnost.
Operacije “Vraćanje duga” i “Osveti Asanža” (2010): Onog trenutka kada je počela cenzura Vikiliksa i hajka protiv Asanža, Anonimusi pokreću operaciju protiv svih koji su na bilo koji način uključeni u cenzuru, najavljujući tako “veliki sajber rat”. Kada je Amazon uskratio usluge hostinga, a Pej pal, Mater kard i Viza blokirali račune, Vikiliks ostaje i bez matičnog domena i bez sredstava, a odmazda Anonimusa kreće redom. Prvo stvaraju više od 1300 tzv. miror sajtova samog Vikiliksa na kojima je nastavljeno objavljivanje poverljivih dokumenata, a potom “po zasluzi” ruše sajtove Pej pala, Vize i Master karda, švedskog tužilaštva koje je pokrenulo slučaj silovanja protiv Asanža i mnogih drugih. Tokom ove akcije najčešće su korišćeni DDoS napadi, a šteta koju su naneli meri se u milionima.
Aktivnosti tokom “Arapskog proleća” (2011): Ni talas demonstracija i pobuna u arapskom svetu nije prošao bez Anonimusa. Dok su građani na ulicama protestovali protiv vladajućih režima, Anonimusi su pravili haos u virtuelnom svetu napadajući sajtove vlada svih zemalja koje smatraju nedemokratskim. Na spisku su se našli Tunis, Egipat, Bahrein, Jordan, Maroko, Sirija, Libija, kao i sajtovi vladajućih partija, državnih organa, pa i lični sajt Muamera Gadafija. Ovim akcijama Anonimusi nedvosmisleno dobijaju i političku notu, koja se potvrdila i tokom protesta koji su tokom septembra otpočeli širom SAD-a.
Glose
Anonimusi su nastali su 2003. godine iz uticajnog internet foruma 4chan, popularnog među hakerima i gejmerima, ali tek pet godina kasnije postaju poznati široj javnosti zahvaljujući agresivnoj borbi protiv Sajentološke crkve
Tokom Arapskog proleća redom su “pogasili” sajtove vlada Tunisa, Egipta, Jordana, Maroka, Bahreina, a neke čak nedeljama držali oborene u znak podrške arapskim narodima u borbi protiv nedemokratskih režima
U operacijama “Vraćanje duga” i “Osveta Asanža” napadali su sve one koji su blokirali račune ili uskratili usluge Vikiliksu, počev od Amazona, preko Pej pala, sve do Master karda i Vize, ne izuzimajući pri tom bezbednosne službe najuticajnijih zemalja u svetu
U znak odmazde zbog hapšenja aktivista Anonimusi su upali u bazu podataka NATO-a, a onda i ukrali čak 10 gigabajta poverljivih podataka sa oko 70 sajtova američke policije, s ciljem da diskredituju policajce širom SAD-a
Napadali su sajtove sudova i tužilaštava, obarali sisteme za transakciju novca svih kompanija i banaka koje su blokirale račune Vikiliksa, upadali u sisteme bezbednosnih službi i vladinih agencija svih zemalja koje su najaktivnije učestvovale u cenzuri
Tekst uz dozvolu preuzet iz beogradskog magazina Status