Kako
je dobro došao ovaj sneg! I prirodna nesreća, kako se čulo u Federaciji
(“Vlada Federacije BiH proglasila je danas stanje prirodne nesreće na
području ovog entiteta, uzrokovane velikim snježnim padavinama i niskom
temperaturom”, 04.02.) Šta je neprirodna nesreća, ne znam. Ako nije ovo
nešto u čemu živimo sve u šesnaest.
Nego, toliko je došla u dobar
čas da se nekima i vidi ta pritajena radost oko srca. Na primer,
odgođena je i ona posebna sednica Narodne skupštine Republike Srpske da
se raspravlja o pitanju granica Republike Srpske kod Brčko distrikta. A
uveliko se pravila strategija oko toga pojaviti se ili ne. Ne pojaviti
se znači nema kvoruma, ne može se izglasati dnevni red, ne može biti
rasprava ni o tome, hipotetički, kad bi RS stvarno proglasila
nezavisnost, da li bi se oko Brčkog vežbao skok sa motkom? I koji bi deo
uopšte proglasio nezavisnost? Zapadni, koji bi imao granice sa
Federacijom BiH, Brčko distriktom i Hrvatskom, ili Istočni, koji bi se
graničio sa Srbijom, Federacijom BiH, Crnom Gorom i Brčko Distriktom? Pa
iz Banje Luke do Beograda kao kad se ide od Mostara ka Dubrovniku –
uđi, izađi, uđi. Sa sve pasošem. Sneg pao, posebna sednica odgođena, a
ni za sledeći termin ne zna se kvoruma da li će biti, dok u pogledu
granica taknuto-maknuto, sa ili bez rasprave. Ima samo jedno pitanje, a
to je zašto je Predsednik SNSD-RS rekao da je stanje u RS sada “gotovo
normalno, uz nekoliko problema u istočnom dijelu“ kad su već obe sednice
odgođene? Ili, zašto su odgođene ako je stanje gotovo normalno? A mogli
su angažovati helikoptere EUFOR-a, pa prevesti to nešto poslanika iz
istočnog dela. Bi ljudi sigurno izašli u susret. Kao onomad kad su
prevozili onog poslanika da glasa za prvu vladu sa Svepredsednikom na
čelu. Ili se toliko zabrčkalo oko Brčkog da je bolje ne brčkati?
Sneg
pao, niske temperature na niskom standardu, pa radnička borba može da
stane. Svih 118 radnika koji će biti proglašeni tehnološkim viškom,
nakon što 15. februara budu zatvoreni “Tempo” hipermarketi u pet
gradova, biće zbrinuti prema važećim propisima. Baš lepo što je po
zakonu. Na ovim minusima čak ne moraju ni da dolaze na posao jer će
otkazni rok trajati od 30 do 45 dana, kada radnici neće imati obavezu
dolaska na posao. Njih 118 će sigurno naći posao kad i onih 532.476
ljudi ili 43,5 odsto radne snage u BiH, kako kažu podaci. Odmah je
objavljen i utešan podatak kako nije to baš 43,5 odsto, jer ima mnogo
onih koji rade na crno. Verovatno to treba da stimuliše, jednako kao i
onih u vetar bačenih 26 miliona za zapošljavanje pripravnika, ove mlade
ljude koji privode kraju nešto što se zove obrazovanje. Glavna služba za
reviziju je u analizi ovog projekta navela niz neregularnosti, od toga
da je sve vršeno tajno, da su neki poslodavci priviligovani, da su
odobravani zahtevi i nakon zatvaranja javnog poziva, pa do problema sa
plaćanjem. Pripravnici su zapošljavani mahom u javnom sektoru, Vladi i
opštinskoj administraciji, a ne privredi, pa je tako Vlada sama sebi
plaćala pripravnike, dok mnogim privrednicima mesecima nisu refundirana
sredstva. Kako kaže revizorski izveštaj, a i podaci na capital.ba, ovaj
projekat od 26 miliona toliko je bio bio uspešan da je na početku
projekta, 2007. godine, RS imala 2.700 nezaposlenih visoobrazovanih
kadrova, a četiri godine kasnije ta cifra je 6 152. Moglo bi se reći da
je ovo bio projekat pod (ne)radnim nazivom: Kako utrošiti 26 miliona da
se poveća broj nezaposlenih visokoobrazovanih kadrova za 3.500. Što bi
značilo da je utrošeno 7.428 KM po glavi novonezaposleniog
visokobrazovanog kadra.
Ali, sad je prioritet čišćenje
iznenadnoig snega usred zime i borba protiv prirodne nesreće i nema
mesta raspravi o neprirodnoj nesreći u vidu još nekoliko desetina
nestalih miliona. Valjda će bar na ovoj hladnoći biti lakše naći budžet
državnih institucija. Zalažem se da se organizuje na najvišem nivou ona
igra traženja kad se tragač navodi onim: hladno, hladno, mlako,
toplo…vruće, vruće! Ko uzvikne “Vruće!”, biće dokaz ostalima da je on
baš taj koji je od početaka znao gde je budžet, a sretni nalazač istog
biće nagrađen prilikom da ga lično unese u Predstavnički dom.
Gledam
zavejano Sarajevo, kolaps u saobraćaju, pa se pitam kako li se u
uslovima prirodne nesreće dostavljaju one kadrovske cedulje na kojima
stoje uputstva čiji će kum, sin, rođak, muž, žena na koju funkciju?
Rizično bi moglo biti kadriranje SMS porukama. Sve se sluša, sve se
snima. Mislim, možeš postaviti svog direktora, šefa ili ministra
policije, nije problem da on to sve osmatra. Nego, svaka partija ima
svoje osmatrače, pa nije zgodno. Od skora se pojeftino može nabaviti i
vlastita oprema za osmatranje i izviđanje, pa šta ako dobronamerni
građanin na blatobranu naciona i otadžbine presretne kuma, rođaka ili
muža na toj razmeni SMS direktiva?! Kako li bi završio onaj deal “u
četiri oka i dva svedoka” sa prodajom struje iz EP BiH preko Banjaluke i
Beograda da je kakav dobroopremljeni savesni građanin presreo poruku
sa sadržajem kome? koliko?!
Ma, samo da otopli, eto nama svežeg
kapitala. U milijardama, naravno Ovo “svež kapital” ili “svež novac” me
inače izbezumi uvek. Ne znam kako izgleda bajat kapital, bajat novac?
Recimo, nekako bih i shvatila da kod nas postoji taj bajat novac u
smislu valute koju koristimo, pa ovakve države, a pogotovo da imamo one
poroduice čiji su pra, pra preci krenuli napornim radom da uvećavaju
porodično bogatstvo. Niti je ovakva valuta, niti ovakava država viđena
do pre nekih 15 ili 16 godina bar. Što se tiče bogatih familija, tu bi
se moglo naći i onih od 1992. Od pre toga teško ili gotovo nikako. A
onda kad ih je krenulo…!
Šta hoću da kažem? Nađe se uvek nešto
oko čega će se se svekoliki puk zaigrati, navijati ili podeliti: sport,
neki tekst, tv duel, itd. Ali, ova “prirodna nesreća” u našoj sveopštoj
neprirodnoj nesreći nešto je ipak drugačija po tome šta iza nje ostaje.
Po onoj: “Ne pada sneg da pokrije breg već da svaka zverka pokaže trag”,
zaokupljena sam vestima kao što su: “Meštanin Evrem Omerović nam je
nekoliko puta po ovom snegu donosio malo hleba, sira i vode, da se
okrepimo. To nam je mnogo značilo i neizmerno smo mu zahvalni. Čak nam
je ponudio i smeštaj u svojoj kući, koja se nalazi oko 500 metara od
nas, ali se nadamo da ćemo noćas, ipak, spavati u mostarskom hotelu
‘Ero’ “, stoji u SMS poruci košarkaša Ivana Maraša koja je objavljena na
sajtu kluba; “Oružane snage BiH su intervenirale u raščišćavanju na
području Pala, Han Pijeska, Drežnice, Čapljine, Gacka, Mostara,
Sarajeva…”; “Dok Saralije na Alipašinom polju čiste snijeg, komšija
svira na prozoru klarinet”; “zarobljeni” predsednici su na Jahorini ne
samo pevali narodnjake, već se “..Tadić grudvao, Komšić sankao,
Josipović grijao uz vino”, “Aldin Ahmetović (11) iz Gostuna spasao je 14
ljudi iz snježne lavine koja je zatrpala nekoliko vozila na putu
Brodarevo – Bijelo Polje”; “Na poziv roditelja da im je dijete u
životnoj opasnosti, jer ima temperaturu od 41 stepen u mjesto Mandino
Selo, po velikoj mećavi i kroz snježne smetove veće od dva metra, sinoć
je upućen bager kojim je upravljao Marko Kovačević, vlasnik preduzeća
‘Ćićko-komerc’ iz Tomislavgrada”; “Pet putnika koji su bili zatrpani
uslijed lavine koja se aktivirala na putnom pravcu Istočno Sarajevo –
Trnovo, u mjestu Krupac, spašeni su oko 16 sati. Lavina je jučer ujutro
zatrpala nekoliko vozila, a petero putnika bilo je blokirano sve do
danas. Mještani jednog susjednog sela uspjeli su se probiti do
‘zarobljenih’ putnika i pješice su odvedeni u jednu porodičnu kuću.” I
ko zna koliko takvih, uključujući i onu izjave Sarajlije da je prvi put u
životu video neke komšije tek kad su u zgradi pokrenuli akciju
raščišćvanja snega.
Trag ljudskosti preko zavejanog brega, pa mi
je tako tužno kad pomislim da će se zaboraviti čim se organizuje neki
novi tv politički duel, objavi neki tekst o čijoj će se podobnosti opet
raspravljati ili nam se desi neka nova utakmica.