„Marina Abramović je, mislim manekenka“, bio je pogrešan odgovor jednog od sugrađana, a mnogi nisu ni takvu opciju ponudili, već su slegali ramenima kada su u TV anketi upitani da li znaju ko je Marina Abramović. Doduše, ankete mogu da budu i inscenirane radi zabavnijeg programa, mada je dokazano da se uzbudljiv i interesantan sadržaj može naći i u knjigama pa čak i ako se piše o savremenoj umetnici.
Knjiga „Marina Abramović – Heroina narcističke kulture“ koju je objavila izdavačka kuća Plavi jahač i koja je nedavno promovisana u Rimskoj dvorani Gradske biblioteke, primer je takvog štiva. Pored toga što je čini izbor tekstova, koje je pažljivo birala Nataša Marković, urednica ovog izdanja, i sama po vokaciji novinarka, u ovu knjigu slile su se neke od najintrigantnijih priča o životu i radu Marine Abramović, ili kako je mnogi danas zovu „boginje performansa“.
Nataša Marković izrazila je posebno zadovoljstvo što je knjiga „Marina Abramović – Heroina narcističke kulture“ na ovim prostorima ipak prva knjiga o čuvenoj umetnici posle 35 godina, i najavila da će Plavi jahač u januaru objaviti i prvu veliku monografiju – biografiju „Kad Marina Abramović umre“ autora Džejmsa Veskota. Manja, ali prva knjiga o Marini, prema rečima Markovićeve, nastala je iz njenog ličnog fundusa u kojem je pronašla 50 tekstova koje je godinama isecala iz novina. Pregledavši materijal, shvatila je kako pred sobom ima živu, dobru knjigu i možda jednu od najintrigantnijih koju je pročitala o nekom umetniku u poslednjih 10 godina. Markovićeva se posebno zahvalila Jerku Denegriju, koji joj je pomogao da bolje upozna performans i modernu umetnost, kao i listu Danas gde je objavljen najveći broj tekstova o Marini Abramović i listu Politika za podršku projektu.
– Želela sam da priredim zanimljivo izdanje koje će biti interesantno ljudima kojima umetnost nije centar sveta i koji bi želeli, pomoću intrigantnog štiva, izveštaja sa lica mesta, da saznaju nešto o fenomenu Marine Abramović – istakla je Nataša Marković. Kao urednik i izdavač knjige ona je naglasila da ova knjiga predstavlja dokument o hrabroj, otmenoj i lepoj ženi s naših prostora koja od svog života pravila često i veoma bizarnu umetnost, porušila sve granice između života i umetnosti poigravajući se neprestano sa bolom, mentalnom i fizičkom izdržljivošću, avetima modernog zapadnog sveta, sa strahom od smrti, sa strahom od života.
– Natašina knjiga je samo uvod u beskonačni prostor koji se zove arhiva Marine Abramović – rekla je književna kritičarka Tanja Rosić. Njoj je posebno zanimljivo što u knjizi izabrani intervjui nisu hronološki poređani. Najstariji je iz 1986. a poslednji iz 2010. Upravo iz tog razloga, Rosićeva ističe da je knjigu doživela kao neku vrstu kubističkog kolaža u kojem se vide neki od mnoštva likova umetnice – lik revolucionarke koji se sukobljava s likom pozorišne umetnice, a ona opet sa umetnicom koja ide u susret modnim i glamuroznim zahtevima savremenih trendova. Na promociji knjige govorili su i Jerko Denegri i Miško Šuvaković.
Čudan način
Dotakavši i rodni aspekt fenomena Marina Abramović, Rosićeva je podsetila da nije isto umetnik ili umetnica, posebno kada dolazite iz balkanskog zaleđa kome možda ne biste hteli da se vratite, ali koji je ipak , na neki čudan način, negostoljubiv prema vama i koji je primio Marinu Abramović, pre svega u ženskim časopisima. „Marina Abramović je postala zvezda, to vidim i po svojim studentima i studentkinjama, zahvaljujući natpisima u časopisima kao što su Elle i Grazia, a ne zahvaljujući stručnim radovima koji su o njoj ovde objavljeni“ konstatovala je Rosićeva.