Kao organizator blizu pet stotina protestnih skupova u drugoj polovini devedesetih godina prošlog veka, posebno sam osetljiv na pojavu ovakvih informacija. „Okupirajte Wall Street“ – „protest gnevnih“ koji se već nekoliko nedelja održava u Njujorku, ali i u još nekoliko desetina gradova u svetu sigurno izaziva globalno povećanu pažnju zainteresovanih.
I srpska javnost, oduvek vrlo specifična, pokazala je značajno interesovanje i već iznedrila gomilu reakcija i komentara, koji su po običaju amaterski, nepismeni i politikantski ostrašćeni. Verovatno postoje časni izuzeci, ali ja nisam naišao na njih.
Ako su izvor informisanja samo domaći mediji, onda ne čudi takva reakcija analitičara i „analitičara“. Tridesetak najznačajnijih domaćih medija mahom su, po izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, u vlasništvu ili pod kontrolom političkih moćnika i tajkuna i predstavljaju njihovo ogledalo. Dakle, ta glasila su prepuna neprofesionalizma, kiča, prljavština, laži i primitivizma, svega onoga što krasi korumpiranu srpsku političku scenu. Zato i članci i emisije o protestima u SAD i svetu donose nepouzdane informacije i pogrešne zaključke. Desetostruko se precenjuje broj učesnika, daje se iskrivljena slika o strukturi onih koji protestuju, a zaključci pritupo i zlurado predviđaju propast kapitalizma i, kako reče izvesni „istaknuti mađarski levičarski filosof“ , povratak marksizma!? Ovi domaći analitički mudroseri zadovoljili su se prizivanjem povratka na socijalističko samoupravljanje, radničke savete, samoupravne sporazume i društveno dogovaranje.
Protesti o kojima je reč nisu nikakava racionalna artikulacija opravdanog nezadovoljstva i straha američkih i svetskih radnika i nezaposlenih, za šta ima dovoljno razloga i povoda. Na ovim demonstracijama u SAD učestvuje malobrojni konglomerat sastavljen od prestarelih hipika, anarhista, trockista i maoista, politikantskih egzibicionista i mladih (ne)uspešnih imitatora buntovnika bez razloga. Prisutan je i poneki sociolog istraživač, a najbrojniji učesnici su beskućnici. Ova moja ocena je zasnovana na ličnoj opservaciji ovih skupova u Čikagu i Vašingtonu, nekoliko dana prošle i pretprošle sedmice, i utiscima mojih prijatelja iz Njujorka i još nekoliko američkih gradova. Njihove parole, poruke i zahtevi se kreću između nerazumljivih i besmislenih. Najveći uspeh koji očekuje većina njih je da ih policija privede i tako im pomogne da ostvare značajnu epizodu svoje bitničke biografije. Govori se da iza ovih igrokaza stoji Obamina adminstracija, koja ih koristi za animaciju javnosti pred donošenje zakona koji bi trebalo da dodatno oporezuju bogate i povecaju socijalna davanja, ali to ne deluje uverljivo.
Nema sumnje da kapitalizam ima mnogo svojih nedostataka i u SAD i u ostatku sveta. Evidentno je da svetska ekonomska kriza produbljuje jaz između bogatih i siromašnijh i neke države dovodi na ivicu bankrotstva. Tačno je da je glavni uzrok ovakvog stanja svetske ekonomije gramzivost i neodgovornost jednog dela kapitalista, pre svega američkih, azijskih i evropskih bankara, koji su, u želji da povećaju svoje i tako velike profite, plasirali novac u nesigurne plasmane, kredite bez adekvatne garancije. Najveći gubitnici će biti upravo američki, evropski, arapski i kineski investitori, za koje me nije briga, ali posledično, kao kolateralna šteta, i veliki broj običnih ljudi čija budućnost će biti trajno osakaćena. Sve je to tačno, ali to ne znači da je kapitalizam mrtav i da postoji bilo kakva alterativa na vidiku, a upravo to je glavna teza većine neukih i zluradih srpskih analitičara.
Mogu da razumem, ne i da opravdam, antiamerikanizam u praznim glavama naših korumpiranih politikanata, pardon političara, i njihovih eksperata i komentatora, ali ne treba dozvoliti da to zahvati celo društvo. Kapitalizam nije ekonomski sistem koji postoji samo u SAD i EU, on je danas dominantan u celom svetu, izuzev Severne Koreje.
Nemojte se plašiti, ali moram vam reći da je i u Srbiji kapitalizam ponovo na snazi, još od ustava iz 1990. godine. Ako političari to ne žele ili ne mogu da shvate, građani ove zemlje moraju znati da od politike „da drugome crkne krava“ nema koristi. Svako ko ima malo pameti i malo sećanja zna da se američki ekonomski problemi uvek preliju preko njenih granica i da najteže posledice tog stanja trpe građani u malim, nedovoljno razvijenim državama koje su na periferiji svetskih tokova i koje se godinama neuspešno bore sa svojim problemina, zabludama i glupostima. Ako vas ova slika podseća na današnju Srbiju – potpuno ste u pravu.
Tekst preuzet iz Danasa