Sve teži državni nameti i sve manji pazari teraju mnogobrojne preduzetnike iz legalnih tokova. Zato iz godine u godinu raste broj zanatlija koji se odlučuju da skinu firmu sa svojih radnji i da nastave da rade, ali na crno.
Nema privredne grane koju nije ugrozilo nelegalno tržište. Čak i zanatstvo, koje je u suštini žilav sektor i sposoban da se veoma brzo prilagodi situaciji, sada polako nestaje iz legalnog poslovanja.
– Od početka 2009. godine nisam menjale cene, ali posla je sve manje – kaže vlasnica jednog beogradskog frizerskog salona. – Morala sam da otpustim radnicu i sada radim sama. Za ove dve godine, sirovine sa kojima radim su poskupele barem 50 odsto, a sve obaveze prema državi su tri puta veće. Moram da gasim firmu i da radim na crno. Niko ne želi to, ali nas je muka na to naterala. Nema drugog izlaza.
Po rečima Milana Kneževića, potpredsednika Asocijacije malih i srednjih preduzeća, do prošle godine broj zatvorenih i novootvorenih firmi bio je izjednačen.
– Ove godine čak 11.000 preduzeća je zatvoreno, a 6.000 otvoreno – kaže Knežević.
– Razlog jesu ogromna davanja i previlika fiskalna opterećenja. Dešava se da firme otpuste zvanično veliki broj radnika, koji nastavljaju da rade, ali na crno. U takvim slučajavima nezaobilazna je utaja poreza i carina, a kompletan repromaterijal se plaća kešom. Posledice su, naime, mnogo veće, jer na svaki dinar u prometu moram da dam 1,60 dinara na doprinose, bolovanja, poreze, nadzore, sertifikate, odnosno čak 44 davanja.
Zvanično, crno tržište godišnje pojede čak milijardu evra samo zbog neplaćanja PDV, a još 1,5 milijardi evra ne uđe u budžet na osnovu ostalih davanja.
– Potvrđeno je da 51.800 firmi ne uplaćuje poreze i doprinose – kaže Knežević.
– Reklo bi se da su pretovarili magarca, pa se sada hvatamo za glavu. Promet robe u ovoj oblasti na crnom tržištu veći je od legalnog. Samo na Pančevačkom buvljaku na 1.640 tezgi ostvaruje se godišnje promet od 180 miliona evra. Crno tržište je zvaničan socijalni program Vlade.
MINIMALNE SANKCIJE
Kazne za sve one koji rade bez papira su minimalne. Prodavcu koga inspektori zateknu sa robom vrednom od 10.000 do 15.000 dinara sledi kazna od 3.000 dinara.
– Kasnio sam sa plaćanjem svih obaveza – od plata, zakupnine, komunalnih troškova, do državnih nameta – priča Milan P., stolar iz Novog Sada.
– Nije mi preostalo ništa nego da ugasim firmu i da otpustim radnike. Imam samo jednog pomoćnika i radimo na crno. Tako uspevam da obezbedim najosnovnije za svoju porodicu.