Njihov primer nije usamljen; podrška ovom pokretu raste i u drugim zemljama – Australiji, Rusiji, Tunisu i Meksiku.
U početku piratske stranke su privlačile pažnju javnosti baveći se besplatnim deljenjem digitalnih podataka, ali sada su postigle i nezanemarljiv izborni rezultat.
Jednim delom tome su doprinele njihove izuzetne veštine korišćenja interneta i društvenih medija u marketinške svrhe i pametnog brendiranja; jedna stranka je čak pokrenula sopstveni sajt po ugledu na čuveni WikiLeaks.
Zato i ne čudi što je od januara 2006, kada je u Švedskoj osnovana prva piratska stranka, njihov broj u svetu narastao do 60.
Rađanje piratskih stranaka
Švedska Piratska stranka osnovana je u znak podrške švedskom Pirate Bayu koji je Los Angeles Times opisao kao „najuočljivijeg člana sve popularnijeg međunarodnog pokreta koji se zalaže za pirateriju i nepoštovanje autorskih prava“.
Stranka je formirana u ime borbe za „digitalna prava“ uključujući i slobodu informacija, ukidanje patenata, reformu autorskih prava i zaštitu privatnosti.
Čak četvorica njihovih aktivista dobili su kazne zatvora ili krupne novčane kazne u 2009. godini zbog narušavanja autorskih prava.
Posle tako stečenog publiciteta, broj pristalica ove stranke brzo je dostigao 18.000 što je bilo dovoljno za osvajanje dva mandata na evropskim parlamentarnim izborima u junu 2009. godine.
„Dobili smo politički kredibilitet“, kazao je Rik Falkvinge, osnivač i lider švedske Piratske partije.
Uporedo sa porastom članova švedske stranke, istovrsne partije iz celog sveta osnovale su u Belgiji aprila 2010. asocijaciju pod nazivom Pirate Parties International (PPI) (Međunarodne piratske partije).
PPI trenutno ima 26 članica i pet posmatrača sa četiri kontinenta.
Članovi piratskih partija su izuzetno mladi i informatički pismeni. Samo u Velikoj Britaniji tri od osam kandidata te stranke su na opštim izborima 2010. imali 19 godina, dok je najstariji imao 41.
BBC je tipične pristalice opisao kao „tehnološki osvešćene mlade ljude u potpuno neuglednim majicama, koji se ludo provode na žurkama, a svoje grupe imenuju po piratskim brodovima“.
Takođe, svi veoma vešto koriste internet i društvene medije.
Na primer, češka Piratska partija je aktivna na Twitteru, YouTubeu i Facebooku, gde je prikupila više od 23.000 članova.
Evropski politički blog, Charlemagne's notebook, objavljen u časopisu The Economist nagoveštava da je nemačka Piratska partija ostvarila popularnost i uspeh na osnovu inspirativnog imena i imidža koji su „sjajan primer političkog brendinga“, jer zanimljiv izgled njihovih pristalica (veliki broj njih oblači se u piratske kostime), privlači pažnju medija.
Raznovrsni politički koreni
Politički pedigre mnogih članova je teško utvrditi.
„Mi nismo samo stranka koja promoviše slobodu informacija i ukidanje autorskih prava. Mi smo socio-liberalna partija koja se bori za osnovna prava. Želimo da iz korena promenimo politiku“, rekao je lider nemačke Piratske partije Sebastijan Nerc na konferenciji za novinare u Berlinu.
Ipak, Štefan Bornost, urednik ekstremno levičarskog magazina Marx21 smatra da nemačka Piratska partija objedinjuje „sve vrste političkih opcija, ali je najpribližnija umereno desničarskom omladinskom pokretu“.
Podrška „insajderskim“ sajtovima
U decembru 2010. PPI je odgovorio na međunarodne pozive za zabranu WikiLeaksa objavljivanjem zajedničke rezolucije o podršci toj i sličnim internet stranicama.
Štaviše, hostovao je mirror sajtove WikiLeaksa.
Bivši potpredsednik PPI-a Gregori Engels opisao je situaciju kao „borbu za osnovne slobode na internetu. Pirati neće prihvatiti pokušaje vlada da ograniče pristup slobodnim medijima i slobodu govora“.
Istog meseca češka Piratska partija stvorila je svoju verziju sajta PirateLeaks, koji je usmeren na „borbu sa viškom tajnosti u administraciji i raskrinkavanje malverzacija, naročito finansijskih, pred očima javnosti“.
Srpska Piratska stranka pokrenula je radionice za obuku korisnika BalkanLeaksa, kao deo agende o edukovanju ljudi o efektnom i anonimnom korišćenju sajtova koji raskrinkavaju mutne radnje.
Nemački uspeh
US Public Radio International opisao je nemačku Piratsku partiju kao „političku silu dvadesetogodišnjaka“ čiji su članovi uglavnom „muški softverski inženjeri“, ali da „Pirati imaju mnogo više od pukog štreberskog imidža“.
To je postalo jasno već posle spektakularnog uspeha na pokrajinskim parlamentarnim izborima u septembru 2011.
Ne samo da je svih 15 kandidata (najmlađi ima svega 19 godina) izabrano za poslanike u Berlinskom pokrajinskom parlamentu, nego su sa gotovo devet odsto glasova bez problema „pregazili“ dugovečnu Liberalno demokratsku partiju, inače člana koalicije u vladi Angele Merkel, koja je osvojila svega 1,8 procenata glasova.
Prema Štefanu Bornostu, nekoliko faktora doprinelo je uspehu stranke u Berlinu.
Njihova kampanja „za veću transparentnost i demokratiju“ sa „snažnim naglaskom na antiprivatizaciju i radikalne zahteve na temu socijalnih pitanja“ bila je u skladu sa „antisistemskim raspoloženjem“ koje odavno vlada u gradu poznatom po negovanju alternativne kulture.
Budućnost piratske politike
Na sajtu PPI piše da trenutno postoji 61 piratska stranka, a prema dosadašnjim rezultatima, logično je očekivati dalju ekspanziju. Da li će pirati moći da „plove“ tako jednostavno vodama konvencionalne politike manje je izvesno.
BBC je primetio da su piratske stranke samo „još jedan izraz očaja prosečnog građanina nezadovoljnog vladom i velikim institucijama uopšte“.
U skladu s tim, Štefan Bornost veruje da nemačka Piratska partija „mora da reši kontradiktornosti u funkcionisanju“ pre nego što krene dalje.
„Briga o slobodama na internetu i autorskim pravima bila je politički lepak koji je grupu držao na okupu“, smatra Bornost i ukazuje da će za budućnost trebati i nešto više od toga.