Sarkozi i Merkel su se založili i da njihove dve zemlje harmonizuju poreze za preduzeća kako bi pokazale da su, kao najveće članice evrozone, saglasne u merama zašitite evra.
Dvoje lidera je posle sastanka u Parizu naglasilo privrženost zaštiti zajedničke evropske valute.
Sarkozi je rekao novinarima da on i Angela Merkel žele “istinsku evropsku ekonomsku vladu” koju bi sačinjavali šefovi država i vlada svih članica evrozone. To telo bi se sastajalo dva puta godišnje, češće u vremenima krize, a za početak bi ga predvodio predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej.
– Francuska i Nemačka zajedno nose gotovo polovinu ukupne ekonomske proizvodnje u evrozoni i predvode nastojanja da u toj oblasti dođe do reformi. Nemačka čvrsto insistira na tome da druge zemlje Evropske unije pokažu veću fiskalnu disciplinu.
Sarkozi je naveo da bi posle prvog dvoipogodišnjeg perioda na čelu tog tela mogli biti šefovi vlada ili država.
“Mora biti bolje koordinacije finansijskih i ekonomskih mera u zaštiti evra”, rekla je Merkelova, naglasivši da je kriza nastajala nekoliko godina usled postupaka nekolicine članica i da se u roku od nekoliko dana ne može naći rešenje za nastale probleme.
“Povratićenmo izgubljeno poverenje”, rekla je ona i dodala da je zbog toga potrebno osnovati ekonomsku vladu.
Sarkozi i Merkelova su odbacili predlog za izdavanje zajedničkog državnog duga u obliku evroobaveznica, iako su mnogi investitori tražili takav, kako ocenjuje agecnija AP, hrabar ali politički težak potez.
Do sastanka Merkelove i Sarkozija došlo je nakon burne sedmice na finansijskim tržištima, za šta se otkrivljuju dugovi vlada evropskih zemalja i bojazni da lideri Unije ne ulažu dovoljno truda u rešavanje ovog problema.
Strahovanja da bi za Italiju, treću ekonomiju Evropske unije, i Španiju, koja je na četvrtom mestu, moglo biti preskupo da servisiraju svoje dugove, podstakla su prošle nedelje Evropsku centralnu banku da interveniše na tržištu obveznica sa 22 milijarde evra.