On je, u prvom reagovanju na odluku agencije ”Standard end Pur” da kreditni rejting SAD spusti sa najboljeg AAA , na AA+ , rekao da do toga nije došlo zbog američke nesposobnosti da plaća svoje dugove, već zato što se sumnja u sposobnost političkog sistema da deluje. “Uvek će biti faktora na koje se ne može uticati, tržište će rasti i padati, ali to je Amerika. Šta god da kaže neka agencija za kreditni rejting, uvek smo bili i bićemo zemlja trostrukog ‘A'” , rekao je Obama.
Prema njegovi rečima, finansijska tržišta širom sveta i dalje veruju da je američki kreditni rejting AAA, sa čime se slažu i investitori.
“Ali to znači da nemamo problem. Nije nam potrebna agencija za kreditni rejting da nam kaže da nam je potreban izbalansirani dugoročni pristup uravnoteženju deficit”, rekao je Obama i dodao da je dobra vest što se ti problemi mogu odmah rešiti i što znaju kako da ih reše.
Predsednik SAD je rekao da nije problem u samom dugu, već u rešenju problema deficita na duži rok.
“Zato se”, dodao je on, “pored već postignutih dogovora o smanjenju državnih troškova, moraju načiniti još dva dodatna koraka – poreska reforma kojom će oni koji to mogu dati pravičiniji doprinos, i umerena prilagođavanja programa zdravstvenog osiguranja”.
Prema njegovim rečima, zato nisu potrebni nikakvi radikalni koraci, već zdrav razum i kompromis.
“Nije problem u nedostacima dobrih ideja i planovima, već u političkoj volji u Vašingtonu, odnosno odbijanje da se ono što je dobro za zemlju stavi iznad ličnog i partijskog interesa i ideologije. To mora da promeni”, naglasio je Obama.
On je dodao da je odluka o smanjenju kreditnog rejtinga Americi pružio novi osećaj hitnosti. Navodeći nastavak poreskih olakšica na plate, nastavak isplata pomoći za nezaposlene, i pomoć kompanijama za poslove na obnovi infrastrukture, kao ključne predloge za brži rast privrede, Obama je dodao da se Kongres može time pozabaviti odmah posle letnje pauze.
“To su sve ideje sa kojima su se republikanci tradicionalno slagali, pa nema razloga da to opet ne učine”, zaključio je predsednik SAD.
“Šta se dogodilo Baraku Obami?”, otvoreno se ovih dana pitaju mnoge njegove pristalice u SAD. To je i naslov kolumne u Njujork tajmsu, najozbiljnijem američkom dnevnom listu, koji je donedavno bio sklon predsedniku.
Kritike na račun Obame stizale su i od strane ostalih liberalnih medija u SAD, ali ova u tradicionalno umerenom i objektivnom “Njujork tajmsu” svakako je najozbiljnija.
“Suočen s najvećom privrednom krizom, najvećim stepenom ekonomske nejednakosti i najvećim stepenom korporativnog uticaja na politiku još od Velike depresije, Barak Obama je istoriji gledao u oči, ali je odlučio da skrene pogled. Umesto da je osudio ljude čiji je nemar uništio ekonomiju, on im je prepustio volan”, piše kolumnista “Njujork tajmsa”.
O krizi sa Berluskonijem i Sapaterom
Predsednik SAD je večeras o pogoršanju svetske ekonomske krize telefonom odvojeno razgovarao sa premijerima Italije i Španije, Silviom Berluskonijem i Hoseom Luisom Rodrigesom Sapaterom.
“Stanje na finansijskom tržištu SAD i Evrope bilo je u centru pažnje tokom srdačnog razgovora”, saopštila je Vlada Italije.
Italija, kao i Španija, smanjila je štetu u ponedeljak zahvaljujući opadanju prinosa na državne obveznice pošto je Evropska centralna banka (ECB) najavila da će im otkupiti deo duga. Milanska berza je, međutim, opala za 2,42 odsto, a Njujorška za pet ipo odsto.
Sapatero i Obama su istakli potrebu koordiniranog delovanja da bi se podstakao privredni rast i sprečilo usporavanje privrede. Saglasili su se i o potrebi da se ubrza sprovođenje dogovora zemalja zone evra od 21. jula (o finansijskom spasavanju Grčke i prevenciji širenja krize na druge zemlje EU) i da se ojača angažovanje u evropskom projektu, navodi se u saopštenju.