Očekuje se da delimično izmenjena vlada dobije sledeće sedmice parlamentarnu podršku za paket rigoroznih mera štednje, što je preduslov za sledeću tranšu međunarodne pomoći.
Međutim, analitičari ocenjuju da će taj novac biti dovoljan za samo nekoliko sedmica.
Jorgos Papakonstantinu, dosadašnji ministar finansija, zadužen tokom krize za pregovore sa kreditorima, i zato među najoštrije kritikovanima u Grčkoj, dobio je mesto ministra za zaštitu životne okoline, saopštio je u petak portparol Vlade.
Doskorašnji ministar odbrane Venizelos, inače solunski profesor prava, postao je i potpredsednik Vlade uz stranačkog veterana Teodorosa Pangalosa koji je i do sada bio na toj funkciji.
Pred 54-godišnjim Venizelosom su težki zadaci smirivanja socijalne i finansijske krize, i pregovori sa kreditorima.
Odlazak Papakonstantinua bio je očekivan. Iako poštovan u međunarodnim finansijskim krugovima, njega su u Grčkoj kritikovali vladajući socijalisti zbog uvođenja strogih mera štednje Grcima kako bi dobili finansijsku pomoć Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda.
Premijer je imenovao i 49-godišnjeg Stavrosa Lambrinidisa za novog šefa grčke diplomatije. Blizak saradnik Papandreua, Lambrinidis je bio šef poslaničke grupe socijalista u Evropskom parlamentu.
“Početak kraja” evrozone
Još jedan blizak saradnik grčkog premijera, Panos Beglitis koji je do sada bio državni sekretar za odbranu, novi je ministar odbrane, a do sada je bio na mestu zamenika ministra u tom resoru.
Vlada bi u utorak trebalo da dobije podršku u Skupštini za program stroge štednje za koju EU kaže da je osnova za odobravanje više pomoći.
Građani Atine međutim ne očekuju mnogo od ovih promena.
“Premijer pokušava da nešto uradi i mi to cenimo. Nažalost, on nema dovoljno iskustva koje je neophodno za suočavanje sa ovakvim problemima”, rekao je penzioner Janis (77).
“Mislim da nije ključno pitanje da se rešimo jednog ili drugog ministra. Najvažnije je promeniti politiku tako da obični građani, kao što su penzioneri i radnici, ne nose celi teret. To mi želimo, jer ovo što se radi je sramota. Znamo decu koja imaju po tri univerzitetske diploma a nemaju posao”, rekao je drugi penzioner Vasilis (63).
“Mislim da će biti još više istog. Razočaran sam ponašanjem političara jer oni ne brinu o građanima, već kako da prigrabe pare za sebe”, Haris Jaharakis.
U sredu je u Grčkoj organizovan masovan štrajk zbog najavljenih rigoroznih mera štednje. Vlada, naime, planira da uštedi 28 milijardi evra u naredne četiri godine. To je preduslov da bi dobila sledeću tranšu pomoći od EU i MMF u iznosu od 12 milijardi evra.
Urednica BBC-ija Stefani Flanders ocenjuje da će sa novom vladom, Grčka gotovo sigurno dobiti sledeću ratu pomoći, ali to će joj biti dovoljno da “drži glavu iznad vode” samo nekoliko sedmica.
Reprogramiranje grčkog duga neće ništa rešiti i moglo bi da označi “početak kraja” evrozone, ocenio je danas predsednik francuskog udruženja finansijskih tržišta Žan-Pjer Žuje.
“Grčki problem izneo je na videlo veliki jaz koji postoji između jedinstvene valute i ekonomske i finansijske organizacije Evrope koja nije dovoljno čvrsta”, rekao je Žuje ocenjujući da to ukazuje na činjenicu da “određen broj evropskih zemalja živi iznad svojih mogućnosti”.
Ključne odluke do kraja juna
Na pitanje o razlikama u viđenju grčkog problema koje imaju Pariz i Berlin, Žuje je rekao da je tu reč samo o razlikama oko modaliteta, a ne i oko suštine rešenja problema.
Francuski predsednik Nikolas Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarali su u petak u Berlinu i grčkom dugu, u trenutku kada Evropska unija ubrzano traži načine da pomogne Grčkoj koju potresa teška politička i socijalna kriza.
Na ove dve zemlje otpada 55 odsto grčkog duga prema Evropskoj uniji.
Merkel smatra da i privatne banke treba da preuzmu teret gubitaka, kao deo plana za spasavanje Grčke. Merkelova je, naime, pod sve većim pritiskom nezadovoljnih nemačkih poreskih obveznika koji ne žele da plaćaju otplatu grčkih dugova.
S druge strane, Francuska nije spremna da prihvati te uslove, jer tri njene velike banke imaju velika potraživanja u Grčkoj i suočile bi se sa velikim gubicima u slučaju restruktuiranja njenih dugova.
Zemlje evrozone trebalo bi u nedelju da se slože oko isplate Grčkoj sledeće tranše kredita za finansijsko spasavanje, da bi Atina izbegla neposredan rizik bankrota.
U EU pre svega strahuju da bi neuspeh Grčke doveo do katarstrofalnih posledica, koje bi imale domino efekat i na druge oslabljene privrede u evrozoni kao što su Portugal i Irska.
Odluka o novom, dugoročnijem paketu za spasavanje biće odložena do jula zbog nesloge oko angažovanja privatnih investitora.
EU ipak očekuje da će Skupština Grčke do kraja juna doneti ključne odluke o smanjenju državnog budžeta, privrednoj reformi i prodaji državnih preduzeća.
“Naredni dani će biti od kritične važnosti za finansijsku stabilnost i ekonomski oporavak Grčke i Evrope”, upozorio je juče komesar EU za monetarna pitanja Oli Ren i zaključio: “Verujem da svi lideri u Grčkoj i Evropi shvataju svoju odgovornost i da će delovati u skladu s tim”.