Procenjuje se da je od septembra 2008. do istog meseca 2010. godine bez posla ostalo 440.000 radnika.
Prema poslednjim podacima Nacionalnoj službi za zapošljavanje prijavljeno je oko 730.000 nezaposlenih lica. Pojedini ekonomisti smatraju da ih je bar za polovinu više, jer se ne prijavljuju svi koji su bez posla.
Zvanična statistika tvrdi da je od septembra 2008. godine do istog meseca 2010. broj zaposlenih kod pravnih lica smanjen za oko 80.000 ljudi. Procena je da je kod preduzetnika bez posla ostalo 140.000, a u sivoj ekonomiji je oko 220.000 lica.
Kad se sve sabere, u navedenom periodu bez posla je ostalo oko 440.000 ljudi.
– Zaposlenost kod nas pada već 22 godine, a danas nam je produktivnost kao pre 31 godine – kazuje ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala makroekonomija. – Zaposlenost raste u zdravstvu, obrazovanju i državnoj upravi, što i nije tako zabrinjavajuće, ali je nedopustivo malo zaposlenih u prerađivačkoj industriji.
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković nedavno je u obraćanju predstavnicima stranih investitora rekao da je ,,trenutno stanje srpske ekonomije postkrizno”. Rast bruto domaćeg proizvoda je dostigao tri odsto, što je nedovoljno, ali ohrabruje tromesečno povećanje izvoza za 23,6 odsto. Ima naznaka da je zaustavljen rast broja nezaposlenih, ali je još rano tvrditi da je reč o stabilnom trendu.
Ono što najviše zabrinjava je ukazivanje ljudi iz zvaničnih državnih službi da željeni trend još nije na vidiku.
– Broj nezaposlenih se povećava, a s tim i broj siromašnih – upozorava Vladan Božanić, načelnik u Republičkom zavodu za statistiku.
Božanić je nedavno izjavio da je stopa nezaposlenosti već premašila 20 odsto.
Rekonstruisana vlada preduzima mere. Na snagu je stupila uredba kojom se, smanjivanjem i oslobađanjem od obaveze plaćanja poreza i doprinosa, podstiče zapošljavanje mlađih od 30 i starijih od 45 godina u privatnom sektoru, koji je najviše stradao u godinama krize.
– Oko 10 odsto građana Srbije je siromašno, što ne bi bilo tako strašno da nije mnogo onih koji su blizu granice siromaštva – izjavio je direktor agencije „Ipsos stratedžik marketing” Srđan Bogosavljević. –Ako jedan član takvih domaćinstava ostane bez posla, ono se približava toj granici.
Miroslav Zdravković smatra da u lečenju nezaposlenosti, kao teške društvene bolesti sa neprijatnim i skupim posledicama, treba početi od suzbijanja njenog uzroka.
– Kriza je u Srbiji najteže pogodila preduzetnike – ukazuje Zdravković. – Od početka 2009. manje ih je za četvrtinu, u Hrvatskoj za petinu, dok je preduzetništvo najmanje stradalo u Sloveniji. Pogotovu nije dobro što broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji brzo opada, dok u javnom sektoru raste. Slovenija je jedina od bivših jugoslovenskih republika koja u prerađivačkoj industriji ima više zaposlenih nego ukupno u državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju. Od 2000. godine Srbija je prepolovila broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji, a do tada je u njoj imala isti broj zaposlenih na 1.000 stanovnika kao Slovenija danas. Trebaće nam više od 10 godina da vratimo taj odnos.
Neodrživa nesrazmera zaposlenosti u javnom i privatnom sektoru može se otkloniti samo povećavanjem broja zaposlenih u prerađivačkoj industriji, naglašava Zdravković, što je stav celokupne stručne javnosti. Samo tako mogu da se ostvare veći poreski prihodi za lakše finansiranje javnog sektora i održavanje javnog duga.
Zdravković, kao i njegove kolege, zalaže se za strogu kontrolu izdvajanja za penzije, zdravstvo, obrazovanje i javnu upravu, uz postepeno smanjivanje broja zaposlenih u tim delatnostima. Potrebni su nam uslovi za brzo povećavanje broja zaposlenih u privatnom sektoru, naročito u prerađivačkoj industriji.
Samo veća prosečna godišnja stopa rasta bruto domaćeg proizvoda od 5,8 odsto do kraja ove decenije omogućava povećanje zaposlenosti, a sa tim i standarda, ukazuju ekonomisti.