Ilustracija Politika
Srpska radikalna stranka i Demokratska stranka Srbije će samostalno izaći na slijedeće parlamentarne izbore, kada god da budu. Radikali već po tradiciji, a DSS zbog toga što, po riječima njihovog lidera Vojislava Koštunice, članstvo te stranke u ovom trenutku tako želi.
Najveće stranke, SNS i DS, po svemu sudeći biće predvodnice nekoliko manjih partija koje su trenutno okupljene oko njih. Sporazum o saradnji naprednjaka sa Novom Srbijom, Pokretom socijalista i Pokretom snaga Srbije verovatno će biti pretočen u predizborni koalicioni sporazum, a da Srpska napredna stranka ne bježi od predizbornih saveza govori i činjenica da su ruku nudili Savezu vojvođanskih Mađara, koji, međutim, prema tvrdnjama Ištvana Pastora, želi samostalno da nastupi.
U Demokratskoj stranci ne žele da se izjašnjavaju o svojim planovima navodeći da je još rano za razgovore o predizbornim koalicijama, ali ako je suditi po namjerama nekih manjih partija, demokrate neće biti same.
SPO i LSV: zajedno sa DS-om
Potpredsjednik SPO-a Srđan Srećković očekuje da će na slijedećim izborima nastupiti zajedno sa DS-om. Aleksandra Jerkov, narodni poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine, kaže za „Politiku” da je LSV-u DS najbliži kao partner, jer njihova saradnja na različitim nivoima vlasti traje već 15 godina.
„Mi smo specifični jer izlazimo različito na pokrajinske i republičke izbore. Na pokrajinske idemo sami, a na republičke moramo u koaliciji. Za sada nema razloga da menjamo postojeću koaliciju – uslov za dalju saradnju je samo jasan proevropski program i decentralizacija Srbije”, kaže Aleksandra Jerkov.
Na pitanje da li, s obzirom na te uslove, LSV može u koaliciju i sa G 17 plus i URS-om, ona odgovara da njih ne vide kao nekoga ko ima iskrenu želju i volju da uradi nešto povodom pitanja decentralizacije: „Kad god su bili u prilici da rade na tome, radili su suprotno – centralizovali su zemlju”.
URS: najverovatnije samostalno
Ujedinjeni regioni Srbije će, čini se, samo pod tim, jednim, imenom na izbore. Suzana Grubješić, potpredsjednica G 17 plus, koji je na prethodnim izborima nastupio u okviru koalicije Za evropsku Srbiju, kaže da će odluku o tome donijeti kada se približe izbori. „Ali je najverovatnije da će URS na njih izaći samostalno, pošto je URS već sada koalicija tridesetak stranaka, pokreta, grupa građana…”, kaže ona.
SDPS: vaga opcije
Rasim Ljajić je sa prethodnom strankom, Sandžačkom demokratskom partijom, ušao u parlament sa koalicijom ZES, ali trenutno nije siguran kako će nastupiti sa novom – Socijaldemokratskom partijom Srbije (SDPS).
„Plan nam je da što više ojačamo i da ne zavisimo ni od koga. Sve smo podredili tome, ali kad izbori budu raspisani razgovaraćemo sa svima ko nas pozove i onda odlučiti šta nam je najbolje činiti. Postoji šansa da idemo sami ako procijenimo da smo dovoljno jaki. Za svaku stranku je najbolje da izađe sama, jer tako postaje sama vlasnik i političkog uticaja i moći”, objašnjava lider SDPS-a.
PUPS: konačna odluka posle raspisivanja izbora
Nedoumice muče i članice koalicije SPS–PUPS–JS. Iako predstavnici sve tri stranke kažu da u toj koaliciji nema problema koji bi mogli dovesti do njihovog razlaza i da bi ova kombinacija mogla da bude „dobitna” i na sledećim izborima, ipak, niko sa sigurnošću ne može da tvrdi da će zaista i ostati na okupu.
Ističući da se o predizbornom nastupu još nije razgovaralo u stranci, šef poslaničke grupe PUPS-a Momo Čolaković kaže da su u opticaju sve varijante. „Ova koalicija sa Socijalističkom partijom Srbije i Jedinstvenom Srbijom funkcioniše dosta dobro i za sada nema razloga da je menjamo. Konačnu odluku donećemo po raspisivanju izbora i ona će zavisiti od tadašnjih okolnosti i našeg rejtinga. Računamo na mnogo veći rejting nego 2008. godine kada smo pravili ovu koaliciju ”, kaže Čolaković.
Navodeći da je prerano razgovarati o predizbornim koalicijama, dr Ognjen Pribićević, viši naučni saradnik Instituta društvenih nauka, dodaje da se nekakve tendencije ipak mogu nazreti. Kako kaže, poslije dužeg vremena imamo prirodniju podelu na levicu i desnicu.
On ocenjuje da koalicija između DS-a i SPS-a sada izgleda dosta realno i za ubuduće – zato što ih povezuju jasni interesi, kao što je, pre svega, ulazak SPS-a u Socijalističku internacionalu, a glavna podrška im je DS. Pribićević očekuje da i Liberalno- demokratska partija, ako bude imala dovoljno glasova, „ide uz SPS i DS”, jer je, iako liberalna, „bliža nekom levom određenju”.
„Kada je riječ o koaliciji SPS–PUPS–JS, svakakva pomjeranja su moguća. To nije nikakva trajna koalicija jer tu su interesi sasvim različiti”, smatra Pribićević, koji ukazuje da su na desnici DSS i SNS „u nekakvom povezivanju”.
Najzanimljivije sa stanovišta ideoloških podjela jeste, prema njegovim riječima, kako će se G 17 plus pozicionirati. On je bliže „desnim” strankama, ali se do sada priklanjao ljevici zbog stare podjele na gubitnike i dobitnike iz 2000. godine. To je razlog što, za sada, neće sa SNS-om, a ono što ih još sprječava da idu brže SNS-u i DSS-u jeste odnos DSS-a prema Evropi.
Ali, ističe Pribićević, nema govora o tome da bi se veće stranke koje su u parlamentu predizborno povezivale. Na izbore će se, prema njegovim riječima, ići u više kolona. To su one koje će predvoditi DS i SNS, ali i samostalni timovi – DSS, LDP, SPS, SRS… Manje stranke, kao što su PUPS ili JS, ići će kao „sateliti” nekih većih partija.