Centralna banka BiH godišnje ostvaruje neto dobit od nekoliko desetina miliona KM od kojih entiteti nemaju nikakve koristi, iako su svojevremeno uzeli kredit od MMF da bi Banka počela da radi 2007. godine sa početnim kapitalom od 25 miliona KM.
Prema Zakonu o Centralnoj banci, 60 odsto dobiti uplaćuje se u budžet BiH, dok ostatak ide u generalne rezerve banke. Tako je Centralna banka od 2004. do prošle godine u budžet BiH uplatila 314.823.000 maraka. U tom periodu, ostvarila je neto dobit od 618.443.300 KM.
Premijer RS Aleksandar Džombić smatra da je vreme da se takva praksa promeni, pa je i najavio da će Vlada uskoro zatražiti izmene Zakona o Centralnoj banci koji bi entitetima, kao akcionarima, omogućio isplatu dobiti.
To je jedinstven primer da vlasnik ne deli dobit shodno svom učešću – istako je Džombić, i naveo da to treba rešiti na sednicama Fiskalnog saveta BiH i predlaganjem određenih izmena Zakona o Centralnoj banci, kako bi se nadležnost i dobit vratili entitetima.
Prema podacima iz Centralne banke BiH, ona je početkom godine već raspoređivala dobit od prošle godine, pa je 21. aprila 2011. uplatila 19.907.000 KM u budžet BiH. Ako je RS akcionar sa 33 odsto udela u kapitalu, to znači da bi trebalo da joj pripadne više od šest i po miliona KM.
Zamenik ministra finansija i trezora BiH Fuad Kasumović smatra da se izmenama Zakona o CBBiH ne bi ništa suštinski promenilo, jer bi budžet BiH novac dobijao na drugi način, opet na uštrb entiteta.
U Zakonu o raspodeli sredstava sa jedinstvenog računa Uprave za indirektno oporezivanje BiH decidirano piše da se prvo namiruje država, pa onda entiteti. Na primer, kada bi budžet BiH ostao bez novca Centralne banke, država bi se namirila sa jedinstvenog računa, što znači da bi sa tog računa entiteti dobili manje. Budžet BiH usvaja se u PS BiH, uz saglasnost entiteta. Bez ikakve političke konotacije tvrdim da inicijativa o izmeni Zakona o Centralnoj banci nema nikakve svrhe – uverava Kasumović.
Međutim, profesor na banjalučkom Ekonomskom fakultetu Goran Radivojac smatra da Kasumović nije u pravu i da paspodela dobiti Centralne banke nema nikakve veze sa raspodelom prihoda od PDV, jer u oba slučaja učestvuje Centralna banka.
Teško je povezati te dve stvari. S jedne strane je PDV, a s druge priča o akcionarstvu. Istina je da se prvo namiruju institucije BiH od PDV, ali to nema nikakve veze sa raspodelom dobiti, jer ona nije isto što i prihod od indirektnih poreza. To znači da je inicijativa Džombića legitimna, jer je jedno od osnovnih prava akcionara pravo na dobit – poručuje Radivojac.
Sagovornik „EuroBlica“ dobro upućen u finansijski sektor BiH uverava da je istina „negde na sredini“.
Velike manipulacije iznosom budžeta BiH se mogu praviti nerealnim projekcijama dobiti Centralne banke. Ako se planira veća dobit nego što na kraju bude, onda se budžet namiruje sa jedinstvenog računa, budući da je već usvojen na početku godine. U svakom slučaju, akcionari moraju da imaju pravo na dobit – kaže naš sagovornik.
Stav Ministarstva finansija FBiH nismo uspeli da dobijemo. Poručeno nam je da je ministar na sednici Vlade u Mostaru i da je samo on kompetentan da priča o mogućim izmenama Zakona o Centralnoj banci.