Bilo je leto 1978. godine. Mlada Birgit Hamer je letovala na Korzici sa porodicom i jedan dan je pozvana da zajedno sa svojim italijanskim prijateljima ode na obližnje ostrvo Kavalo. Kako je pripadala tradicionalnoj porodici, njen otac je dao dozvolu, ali samo ako sa sobom povede mlađeg brata Dirka.
Grupa prijatelja je krenula sa svojim čamcima ka destinaciji, međutim, kako to veče nisu mogli da se vrate nazad zbog vremenskih uslova i stena koje su okruživale obalu, rešili su da se zabave i prespavaju na ostrvu. A kada su krenulu na večeru u obližnji restoran, “pozajmili” su gumeni čamac u zalivu, gde su bila usidrena i njihova plovila.
Ali, taman kada se sve smirilo i većina učesnika ove priče utonula u san, vlasnik je primetio da nema gumenog čamca. Besan zbog te činjenice, uzeo je pušku i otišao da raspravi čitavu stvar.
Kada je stigao ispred plovila mladih Italijana, počeo je da se svađa sa jednim od njih, a on mu nije ostao dužan. Ubrzo su se začuli pucnji, a jedan od njih je našao svoj put u stomak mladog Dirka.
Nekoliko meseci nakon ovog događaja i 19 operacija, Dirk je preminuo usled zadobijenih rana. Osoba koja je optužena za njegovu smrt je bio Vitorio Emanuele Savojski, poslednji naslednik italijanskog prestola.
Nesuđeni kralj Italije
Princ od Napulja je 12. februara 1937. godine rođen kao jedini sin, budućeg kralja Umberta II i njegove supruge Mari-Hoze od Belgije. Međutim, nije prošla ni jedna decenija, a Vitorio je zajedno sa svojom porodicom morao da pobegne u izgnanstvo, jer je narod Italije na referendumu izglasao ukidanje monarhije.
Bez naroda i zemlje kojom bi upravljali, porodica Savoja je živela na raznim lokacijama. Ali kada je mladi Vitorio rešio da otpočne vezu sa proslavljenom skijašicom Marinom Dorijom, njegov otac je osudio ovu vezu i distacirao s eod njega. Ovo je direktno uticalo i na njegove finansije, pa je Vitorio moroa da počne da radi. Prvo kao bankar i prodavac aviona, a potom i kao trgovac oružja.
Ovo poslednje zanimanje mu je omogućilo brojne veze i prijateljstva, uključujući i iransku vladarsku dinastiju Pahlavi. Koliko je dobar bio sa Muhamed-Rezom govori i činjenica da se u Teheranu, 1971. godine oženio Marinom.
Samo sedam godina nakon ovoga, život Vitoria Emanuela se u potpunosti preokrenuo. Odmah nakon smrti Dirka, princ Napulja je uhapšen, a 11. oktobra 1989. godine je optužen za nanošenje smrtonosnih povreda i nedozvoljeno posedovanje vatrenog oružja.
U sudskom postupku koji je trajao 13 godina, Vitorio je za ubistvo Dirka osuđen na šest meseci zbog ilegalnog nošenja vatrenog oružja. Svedoci koji su se te noći našli na licu mesta su tvrdili da su pojedini dokazi nestali, a advokati princa da se ne može dokazati kako je njegov pištolj ispalio hitac koji je ubio Dirka i ponudili “teoriju fantomskog pucača”, što je uslovno rečeno značilo da je postojao drugi strelac.
Sa ovom presudom, sestra žrtve Birgit Hamer, nikako nije mogla da se pomiri. Ona je naredne decenije posvetila samo jednom cilju, a to je privođenju pravdi Vitora Emanuela. U ovome su joj pomagali advokati, ali i italijanski novinari.
Hapšnje zbog korupcije i priznanje usnimljeno zatvorskim kamerama
Jednog dana 2006. godine je Brigitin telefon zazvonio i ispostavilo se da njena advokatica ima srećne vesti za nju: Vitore je snimljen u zatvoru u kom se našao zbog optužbi za korupciju i vrbovanja prostitutki za klijente jednog kazina na jezeru Komo, kako jednom cimeru u razgovoru o onome što se desilo 1978. godine objašnjava: “…pogrešio sam, ali moram reći da sam ih prevario (francuske sudije).”
Brigit Hamer je uspela da obajvi ceo snimak uz pomoć italijanskih novina, nakon čega je Vitorio Emanuele Savojski podneo tužbu za klevetu protiv njih. Sud je njegovu tužbu odbacio, uz obrazloženje kako sadržaj trake nije namontiran niti manipulisan. Ovo je prema mišljenju Brigite način da iskažu svoje mišljenje o smrti njenog brata Dirka Hemra, jer nisu mogli da ga ponovo osude po tačkama na osnovu kojih je gonjen 1991. godine.
Po pitanu korupcije, do 2010. godine je oslobođen svih optužbi. Trenutno živi u Ženevi.