Dva psihologa, Martin Seligman i Steve Maier, sproveli su seriju zanimljivih eksperimenata 1967. godine o predviđenim i nepredviđenim okolnostima. Eksperimenti su sprovedeni nad dva psa, pri čemu je ponašanje jednog služilo kao kontrolno, a drugog kao eksperimentalno. U prostoriji u kojoj se nalazio „kontrolni“ pas povremeno bi se oglasilo zvonce, a nakon toga bi pas primio blagi elektrošok. Postavljen je i prekidač koji bi isključio šokove, pa je pas brzo otkrio kako se njime koristi. U drugoj prostoriji, gde se nalazio „potlačeni“ pas, kako su ga naučnici nazvali, puštani su elektroškovi bez zvuka zvonceta kao upozorenja, a nije postojao ni kontrolni prekidač. Oba psa su primala jednake elektroškove. Nakon izvesnog vremena, oba psa su zatvorena u kutiju pregrađenu niskom ogradom. S vremena na vreme, blesnulo bi svetlo kao znak upozorenja i nakon nekoliko sekundi bi sa dna kutije krenuli blagi elektrošokovi. Ako bi pas tog trenutka preskočio s jednog dela kutije u drugi, izbegao bi elektrošok. Još bolje – ako bi preskočio čim bi svetlo blesnulo, izbegao bi potpuno elektrošok. Šta se pokazalo? „Kontrolni“ pas je brzo naučio da mora da preskoči ogradu čim primeti svetlo, pa iako uznemiren pomalo, ipak je bio relativno zadovoljan. „Potlačeni“ pas je samo ležao u ćošku i cvileo. S obzirom da je u prvom delu eksperimenta naučio da su šokovi nepredvidivi i neminovni, pas je naučeno ponašanje primenio i na novu situaciju, pa je kasnije bio bespomoćan, pokazujući simptome kao ljudi koji pate od hronične kliničke depresije, uključujući napade čira i oslabljen imunološki sistem.
Ovi eksperimenti se ne odnose samo na elektroškove i pse, već isto načelo vredi i za većinu drugih slučajeva. Lako je zamisliti sebe u ekonomskim uslovima kada vam jednog dana kažu da je najbolje uložiti u deonice, a u drugom trenutku berza padne i sve se rasprši. Onda vam kažu da će plate rasti svake godine jednako, podignete kredite, uvedete skuplje potrošačke navike, a u drugom trenutku se traži stezanje kaiša i odricanje, a banke povećaju kamate. Ili, u jednom periodu čuju se reči isključivo samohvale i obećanja zlatne kašike, autoputeva, radnih mesta, diplome frcaju na sve strane, krizu će svi osetiti osim nas, a nemalo iza toga kriza na sve strane i apeluje se na solidarnost sa sve nacionalnim interesom zbijanja redova. U jednom trenutku nas pozivaju da glasamo, obećanja pljušte, mi revnosno sa zaokruženim listićima čekamo promene i taj boljitak, a nemalo iza čudne, blago rečeno, koalicije, dojučerašnji ljuti politički neprijatelji se ljube i grle ujedinjeni u nečem i objašnjavaju nam da to juče nije isto što i ovo danas. Čudi li, onda, da poverenje građana splasne, kriza se produbi, a neobjašnjiva i pogrešna ekonomska ponašanja uništavaju našu veru u to da možemo da razumemo uzroke i posledice i pretvara nas u „potlačene“ pse? Kukamo i cvilimo sklupčani u ćošku, jadamo se jedni drugima, zabrinuto mašemo glavom, bez vere da išta možemo promeniti. Opet se čeka neki mesija. Zato ne čude rezultati istraživanja koje je sprovela Fondacija Friedrich Ebert u saradnji sa dr.sci Božom Skokom, anketirajući 1.000 građana BiH. Jedno pitanja je bilo „Kako poboljšati situaciju u Bosni i Hercegovini?“, a najveći broj ispitanika sva tri konstitutivna naroda smatra da se međusobni odnosi mogu poboljšati angažovanjem boljih političara (49% Bošnjaka, 40% Hrvata i 40% Srba), dok samo 12% Bošnjaka, 4% Hrvata i 12% Srba smatra da se to može ostvariti nastojanjem i zalaganjem običnih ljudi.
Za razliku od pre par decenija, dobar deo građana ima pristup informacijama 24 sata dnevno, ali da li one pogađaju srce ili razum? Novinari i voditelji imaju smrtno ozbiljna lica i uvežbani su da se nose sa brzim, senzacionalističkim izjavama koje se vrte po ceo dan. Priče o ekonomiji se najčešće svode na priče o ljudima, tzv. socijalnim slučajevima koji se bore da prežive, ljudima koji su izgubili posao, nemaju para za lečenje i obrazovanje, a kamoli za kredite. Žive po straćarama, često bez struje ili mogućnosti da dnevno obezbede makar hleb. Hraneći se depresivnim i emotivnim izjavama, postajemo još depresivniji i sa manje napora da aktivno razmišljamo o informaciji, o uzrocima i posledicama. Sve to, naravno, praćeno je još većom tupošću i mislima da je bolje ćutati, jer očito može još i gore. Uostalom, vidljivo je to po reakcijama na tekstove koji se bave pitanjem ekonomije. Retko ko ih čita, nema komentara na tekst, već na autora, dok su burne reakcije na tekstove koji se tiču nacionalnih odnosa, političkih stavova ili nekih poznatih ličnosti iz bilo koje sfere života. U vreme kad se širi optimizam kao zvanična politika, svako ukazivanje na posledice takvog ponašanja dočekano je na nož: Ko si ti da mi kvariš ovo dobro raspoloženje i ko si ti da se baviš uzročno-posledičnim i da ukazuješ šta će se desiti kad se maslom i stražnjica maže? Ništa strano ni za mnogo bogatije zemlje gde je politika promovisanja positive attitude u vreme finansijskih gimnastika delovala kao kokain, pa se sve činilo lako, jednostavno i večno. Doduše, neki stručnjaci tvrde i da ti važni bankarski mađioničari i investicioni menadžeri i jesu bili na kokainu, ona skupa navika elita, pa su tako prevladavali i vlastiti stres i sumnju u ono što rade.
I kod nas je vladao taj neki kokain koji su sa sobom donele pare od PDV-a, a u Republici Srpskoj i od prodaje Telekoma. Naravno, bilo je i političkog šmrkanja nacionalnog i najava projekata koji samo što nisu. A nisu.
Evo samo nekoliko podataka. Bilansi za kraj 2005. godine, dakle pre stupanja na snagu PDV-a, izraženi u procentu bruto domaćeg proizvoda (BDP-a) iznose:
Budžet Federacije BiH: + 1,3%
Fond za puteve Federacije BiH: – 0,1%
Vanbudžetski fondovi Federacije BiH: + 0,2%
Budžet RS i opština: +0,7%
Fond za puteve RS: -0,1%
Vanbudžetski fondovi RS: + 0,2%
Država: + 0,3%
Brčko distrikt: -0,2%
Dakle, osim kantonalnih i opštinskih budžeta u Federaciji, fondova za puteve u oba entiteta te budžeta Brčko distrikta, koji su imali bilans u minusu, ostali bilansi su na kraju 2005. godine bili u plusu, odnosno imali smo suficit. Istine radi, treba napomenuti da je Federacija BiH imala pozitivne bilanse u 2004., dok je budžet RS i opština bio u minusu od 0,1% BDP-a.
Onda je u 2006. zaživeo PDV, a prihodi nadmašili sva očekivanja. Podaci govore da je 2005. godina završena sa viškom od 149 miliona maraka, za koliko su tekući prihodi bili veći od rashoda. Uvođenjem poreza na dodatnu vrednost (PDV) naredne, 2006. godine, prihodi su bili veći od očekivanih za neverovatnih 589 miliona maraka. U narednoj, 2007. godini, ako su prihodi porasli za 12 posto, troškovi su povećani za 22 posto. I pored povećane potrošnje, na kraju godine opet se pojavio „višak“ od 227 miliona maraka.
Ne treba zaboraviti ni prodaju Telekoma Republike Srpske i jedan ceo rezervni budžet od nekih 1,3 milijarde maraka koje su na raspolaganje dobile vlasti u RS.
Međutim…
Bosna i Hercegovina: konsultacije po Članu IV za 2006. – izvještaj osoblja; Obavijest za javnost o razgovorima Izvršnog odbora; i Izjava Izvršnog direktora za Bosnu i Hercegovinu, (oktobar 2006.) na strani 11, tačka 5. stoji: „Nakon godina uspješne konsolidacije, osnovni fiskalni položaj je ove godine oslabio i pritisci na potrošnju su u porastu. Pošto su u 2005. godini prvi put postigli suficit generalne vlade, usvojeni budžeti za 2006. godinu—prvi koji su pripremljeni bez intervencije Ureda visokog predstavnika (OHR)—ciljali su na deficit od ½ procentnog poena BDP-a, uprkos bojaznima oko fiskalne održivosti zbog neisplaćenih domaćih potraživanja od vlada (na koje je takođe upozoreno na završetku posljednjih konsultacija po Članu IV). Imajući u vidu značajan neočekivan privremeni prihod of PDV-a (Okvir 2)—i pod pretpostavkom da Entiteti neće revidirati svoje budžete kako bi povećali potrošnju—osoblje procjenjuje da će konsolidovana opšta vlada ponovo zabilježiti suficit u 2006. godini, nadmašujući u značajnoj mjeri ciljeve iz budžeta. Međutim, podešen za prolazne dobitke od PDV-a, rezultat bi bio mali deficit, što implicira smanjenje od 1 procentnog poena BDP-a u odnosu na 2005. (Tabele 5–6). Štaviše, visok prihod od PDV-a i predizborno okruženje stvaraju pritiske na potrošnju na svim nivoima vlasti, čiji će se uticaj osjetiti uglavnom iduće godine (Odjeljak II.A).“
Te 2005. godine potpisan je Sporazum o funkcionisanju Fiskalnog veća BiH i obaveza da se osnovne makroekonomske tačke usaglašavaju zajednički (posebno maksimalni iznosi budžeta), a time se preuzima obaveza pridržavanja dogovorenog. Visoki predstavnik više nije imao potrebu da vrši pritisak da se budžeti usvoje na vreme.
Međutim, značajnije je pitanje čemu ciljani deficit sa ovako povećanim prihodima od PDV-a?!
I narednih godina „planeri“ namerno previđaju procene o ubiranju PDV-a, da je do kraja jula 2006. iznosilo 9½ procenata BDP-a u poređenju sa 6 procenata za porez na promet u istom periodu prethodne godine. Međutim, ubiranje zaostalog poreza na promet od decembra 2005. je bilo 1% BDP-a, što se neće ponoviti naredne godine; a neisplaćene refundacije i krediti za PDV za 2006. godinu još dodatnih 0.5 procenata BDP-a, što će se refundirati u 2007. Nat taj način, procenjuje se da je permanentni dobitak od PDV-a oko 1% BDP-a.
Troškovi su nastavili rasti i u 2008. godini. Prihodi su u odnosu na godinu pre zabeležili rast od 7%, potrošnja je povećana za 14 %.
Istovremeno kada se naglo pojavio „višak“ novca u budžetima nakon uvođenja PDV-a, značajno su porasle prosečne plate, naročito zaposlenima u javnoj upravi. Uvođenje PDV-a zaposleni u javnoj administraciji u BiH dočekali su sa prosečnom platom od 752 marke, koliko je iznosila u decembru 2005. godine, dok je istovremeno prosečna plata svih zaposlenih u BiH tada iznosila 561 marku, pokazuju zvanični podaci Agencije za statistiku BiH.
U decembru 2008. godine, prosječna plata činovnika u BiH iznosila je 1.107 maraka, što je povećanje od 47 odsto tokom tri godine. Zasposleni van administracije u BiH imali su prosečnu platu 785 maraka.
Javno upozornje MMF-a od pre nekoliko dana kaže da će ove, 2011. godine samo na plate u administraciji otići 8,5 milijardi maraka. Podsećanja radi, plate administraciji su samo deo javne potrošnje koja se odnosi na finansiranje države (na svim nivoima) i njenih funkcija, uključujući i javne službe, a država postoji da bi obezbedila javne potrebe građanima, a ne radi same sebe. Dok je 2005. godine na javnu potrošnju odlazilo 6,4 milijarde maraka, u 2008. godini ta je suma narasla na 10,3 milijardi maraka, a ove godine samo na plate će otići 8,5 milijardi! Tim više je alarmantno zadnje upozorenje koje je stiglo iz MMF-a i u kojem se navodi se da je javna potrošnja u BiH izmaknula kontroli i da bh. državni aparat svake sekunde troši jednu najnižu penziju. No, ono što zabrinjava je konstatacija u vidu zaključka, kako i na koji način će se nadoknaditi rashodi nagomilane administracije, jer je pravo čudo da BiH zbog ogromne javne potrošnje do sada nije doživela finansijski slom. BiH, u odnosu na zemlje iz okruženja, ima u javnoj potrošnji veće učešće troškova koji se odnose na zarade zaposlenih u javnom sektoru, pravosuđu i parlamentu, a manje učešće troškova za penzije i odbranu, navodi se u saopštenju i analizi medija. Za obrazovanje, nauku, kulturu, zdravstvo, penzije i ostalu socijalnu zaštitu u BiH se izdvaja oko 60 odsto javne potrošnje, a u Sloveniji oko 55 odsto javne potrošnje.
Rezultati istraživanja pokazuju da su u javnom sektoru u BiH moguće uštede od najmanje milijardu eura godišnje po osnovu smanjenja broja zaposlenih i usklađivanja zarada, potpune primene zakona kod javnih nabavki i ostalih racionalizacija. Prema istraživanju, u BiH je trenutno nenaplaćeno najmanje dve milijarde eura identifikovanih javnih prihoda, a procena je da je ukupno nenaplaćeno više od četiri milijarde eura identifikovanih i neidentifikovanih akumulisanih poreskih i drugih javnih dugova. Manji deo nenaplaćenih javnih prihoda posledica je institucionalne inertnosti, neefikasnosti, tolerantnosti i neodgovornosti, zbog čega se ne izvršava pravovremena naplata ili identifikacija javnih prihoda. Veći dio nenaplaćenih javnih prihoda ima veze s korupcionim ponašanjem u institucijama javnog sektora, zbog čega dolazi do neselektivne naplate, reprogramiranja, zastarevanja ili neidentifikovanja javnih prihoda. Naravno, i ova upozorenja i podaci dostupni svima putem medija ostaju bez komentara, retko ko se i osvrne na njih.
Interesantni su i podaci o potraživanjima komercijalnih banaka od vlada na dan 30. septembra 2009.:
-potraživanja od institucija BiH – jedan milion,
-potraživanja od FBiH (vlada FBiH, kantone. Opštine, direkciju za puteve i vanbudžetske fondove) – 40 miliona,
-potraživanja od RS (vlada RS, opštine, JP „Putevi RS“ i vanbudžetski fondovi) – 303 miliona, i
-Distrikt Brčko – 6 miliona.
I ove brojke govore ko je kako posezao za sredstvima komercijalnih banaka, a na internet stranici Centralne banke BiH iz tabela je uočljivo da se sedam puta povećalo potraživanje komercijalnih banaka prema vladama od 2006. do ove godine, dok su depoziti porasli u tom periodu za nekih 50%.
Jula 2009. MMF-ov Izveštaj za zemlju br. 09/226 navodi ovakve podatke i projekcije (izraženo u procentu BDP-a) u pogledu bilansa:
Budžet Federacije BiH: – 0,6% za 2008.; -0,1% za 2009; -1,1% 2010; 0,1% 2011;
Fond za puteve Federacije BiH: 0% za 2008; -0,1% 2009; 0,1% 2010; 0% 2011;
Kantonalni i opštinski budžeti Federacije BiH: -0,6% 2008; -0,4% 2009; 1,1% 2010; -0,2% 2011;
Vanbudžetski fondovi: -0,25 2008; -0,5% 2009; – 0,4% 2010; -0,2% 2011;
Budžet RS i opština: -1,00% 2008; -1,5% 2009; -1,1% 2010; -0,5% 2011;
Fond za puteve RS: -0,1% 2008; 0% 2009; 0% 2010; -0,1% 2011;
Vanbudžetski fondovi RS: -0,1% 2008; -0,2% 2009; -0,1% 2010; -0,1% 2011;
Država: 0,1% 2008; -0,3% 2009; -0,5% 2010; 0,0% 2011;
Brčko distrikt: 0,2% 2008; 0,0 2009; 0,0% 2010; 0,0% 2011.
Kako su poređenja radi dati podaci za 2005. iz dokumenta Konsultacije po Članu IV za 2006. – izvještaj osoblja (oktobar, 2006.), u takvom dokumentu iz decembra 2010. stoji da je sveukupni bilans BiH za 2009. godinu 5,7% BDP-a u minusu, dok se za 2010. procenjuje da je nekih 3,4 % BDP-a takođe u minusu, mada ni to nije konačan iznos.
Slušali smo, slušali i naslušali se priče o Republici Srpskoj kao lepšoj, boljoj, bogatijoj, uspešnijoj, finansijski stabilnoj, ali ostavlja se čitaocima da zaključe iz prethodno navedenih zvaničnih podataka. Nesebično su deljeni epiteti i kvalifikacije o frustriranosti, nestručnosti, malicioznosti, itd. i potpisniku ovih redova na sva upozorenja do čega će dovesti neumereno trošenje, obećanja koja se dugoročno ne mogu isopunjavati, stalno menjanje fiskalne politike, lažni optimizam i priča o lepšoj i boljoj koja je samoj sebi dovoljna. Brojke su, pa čak i one statistički našminkane, ukazivale na pogubnost takve politike.
Ukupan deficit četiri vanbudžetska fonda Republike Srpke na kraju 2009. premašio je 366 miliona maraka. Fondovi su samo u 2009. napravili veći deficit u odnosu na kumulativni minus do kraja 2008.
Tako su fondovi PIO, zdravstvenog osiguranja, dečje zaštite i Zavod za zapošljavanje 2009. godine napravili gubitak od 144,5 miliona KM, a na kraju 2008. kumulativni deficit je bio 142,3 miliona maraka.
Ukupan deficit je skočio na više od 366 miliona KM, jer je Fond zdravstvenog osiguranja, odlukom Vlade RS, dobio 80 miliona KM sa računa od privatizacije za isplatu plata u zdravstvu. Fond taj novac još nije počeo da vraća.
Najveći gubitaš je Fond PIO sa ukupnim deficitom od 222,2 miliona maraka, a samo u 2009. su napravili minus od 113,8 miliona maraka. Iza njega je Fond zdravstvenog osiguranja sa gubitkom od 64,8 miliona KM plus nevraćenih 80 miliona KM na račun od privatizacije.
Fond dečje zaštite i Zavod za zapošljavanje do kraja 2008. nisu bili u deficitu, a u 2009. su završili sa gubitkom od skoro 20 miliona maraka – Fond dečje zaštite 15,8 miliona i Zavod za zapošljavanje 3,9 miliona KM.
Strategija saniranja deficita ne postoji. Vlada RS pokušava da namakne više novca u fondove, naoročito u PIO i ZO, povećanjem stope poreza na dohodak za dva odsto i doprinosa za 2,4 odsto. Ovaj namet stupio je na snagu 1. februara 2011, a po računici Ministarstva finansija, budžet bi ovako dobio dodatnih 19 miliona KM godišnje.
U Izveštaju o radu Fonda PIO za 2009.godinu, navodi se da su u ukupnim rashodima administrativni troškovi Fonda u 2009. godini iznosili nešto više od 18 miliona maraka.
Vlada Republike Srpske je u prva tri kvartala 2010. godine sa posebnog escrow računa uzela ukupno 92,5 miliona KM za finansiranje redovnih budžetskih troškova. U Izveštaju o izvršenju budžeta RS od 01. januara do 30. septembra 2009. godine, vidljivo je da bi bez priliva 90,2 miliona KM kredita MMF i posezanjem za novcem sa računa od privatizacije i sukcesije, izvršenje budžeta došlo u pitanje. Za potrebe finansiranja redovnih budžetskih troškova po odluci Vlade od 10. jula 2010. sa escrow računa uzeto je 30 miliona KM. Drugom odlukom Vlade sa istog računa pozajmljeno je još 37,5 miliona KM, navodi se u Izveštaju koji je Vlada Republike Srpske usvojila na sednici 25. novembra 2010. U fabruaru 2010. godine Vlada je sa escrow računa uzela još 25 miliona ali je taj novac vraćen posle dva meseca. Na escrow računu je krajem septembra 2010, prema Izveštaju, ostalo još 297 miliona maraka. Prihodi od indirektnih poreza za prvih devet meseci 2010. iznosili su 685,7 miliona. Od direktnih poreza je prikupljeno 182, ili 22,6 miliona manje od plana, navodi se u Izveštaju o izvršenju budžeta. Toliko i o efektima fiskalizacije i onih 200 miliona više prihoda koje su najavili iz Ministarstva finansija prilikom uvođenja.
Konstantno raste iznos potpisanih, a neiskorištenih milijardi maraka kredita za brojne projekte u BiH. Trenutno je neiskorišteno 2,33 milijarde KM povoljnih kredita, dok se istovremeno BiH i entiteti sve više zadužuju za finansiranje rastuće javne potrošnje.
Zbog toga su međunarodne finansijske organizacije od BiH prošle godine naplatile još veće penale. Plaćeno je 3.875.546 KM na ime troškova koji se obračunavaju na neiskorištena, a odobrena sredstva “commitment fee”. I dalje najveći iznos penala se plaća na stotine miliona odobrenih, a nepovučenih za Koridor 5C. Milionske kazne se plaćaju i za projekte „Železnice 2“, rekonstrukciju i izgradnju regionalnih puteva.
Najviše penala konstantno naplaćuje Evropska banka za obnovu i razvoj. Bosna i Hercegovina ih uglavnom plaća zbog tromosti u realizaciji projekata kod krajnjih korisnika kredita koji se uglavnom nalaze na entitetskom nivou.
Spoljni dug BiH se uvećava velikom brzinom. Posljednjeg dana prošle godine državni ino-dug je iznosio 6,249 milijardi KM. Za samo godinu dana vlasti su građane BiH zadužili za čak milijardu i 50 miliona. Za ovoliki rast ino-duga pre je trebalo šest godina, a sada je bila dovoljna samo godina dana. Ino-dug BiH 31. decembra 2009. godine iznosio je 5 199 142 251 KM, a 31. decembra 2010. godine 6 249 392 794 KM, podaci su Ministarstva finansija i trezora BiH.
Najveći deo zaduženja je otišao u javnu potrošnju, po kreditu iz stand-by aranžmana sa MMF-om.
Od ukupno 6,2 milijarde KM, Federacija BiH mora vratiti 4.068.135.801 KM, RS 2.142.196.984 KM, a Brčko distrikt 11.294.642 KM. Institucije BiH će iz svog budžeta vratiti 27.765.367 KM.
Otplate spoljnog duga BiH za dve godine će se udvostručiti, sa ovogodišnjih 374 miliona na 750 miliona maraka u 2013 .godini. Naredne godine za otplatu spoljnog duga moraće se izdvojiti 458 miliona maraka, a na to dodatnih 375 miliona maraka za otplatu duga u 2013. godini.
Oko 300.000 građana u BiH trenutno živi u stanju socijalne potrebe, nemaju nikakva socijalna primanja ili su ta primanja minimalna, navodi se u izvještaju Helsinškog komiteta za ljudska prava BiH za prošlu godinu.
Prema drugom istraživanju, za prosečnu platu u Banjaluci i Sarajevu može se kupiti manje mleka, mesa, šećera i brašna, nego u Beogradu, Ljubljani, Zagrebu i Podgorici. Banja Luka i Sarajevo imaju najniži standard u regiji! Ali, ekonomska kriza nije uticala na najbogatiji sloj društva, pa je i dalje bila odlična prodaja ekstra skupih automobila u prošloj godini, među kojima i 300.000 maraka vredan ferari kupljen u Stocu.
Nemam iluziju ni da će ovaj tekst pokrenuti diskusiju na temu, već očekujem ponovo komentare na autora. Naravno da se pitam ko će vraćati kredite, ko će plaćati sve skuplju zabavu, odakle pare za penzije, ako znam da godišnje prosečno u BiH broj penzionera poraste za 1.700. Ima li toliko novih radnih mesta? Nema. Na jednog penzionera trebalo bi bar da bude najmanje dva, a idealno tri i više zaposlena. Prema podacima zavoda i službi zapošljavanja u Bosni i Hercegovini, sa 31.januarom 2011. godine na evidencijama je prijavljeno 526.701 nezaposleno lice, što u odnosu na 31.decembar 2010. godine predstavlja povećanje za 4.649 lica ili 0,89%. U Federaciji BiH je nezaposleno 367.180 građana. Ukoliko uporedimo januar ove godine s istim razdobljem prošle godine kada su bile nezaposlene 357.664 osobe, dolazimo do poražavajućih podatka da je u godini dana bez posla samo u Federaciji BiH ostalo gotovo 10.000 građana. Na evidenciji Zavoda za zapošljavanje RS-a na kraju februara ove godine nalazilo se 149.459 nezaposlenih, što je za 1.547 osoba ili 1,05 posto više nego u januaru, odnosno za samo mesec dana 1.547 ljudi više na spisku nezaposlenih!
Šta možemo sami da učinimo u terapiji od naučene bespomoćnosti? Psiholog James Pennebaker (Univerzitet Texas u Austinu) je u svojim istraživanjima dokazao da aktivan stav i svesno nastojanje da se pronađe smisao u teškim, zbunjujućim i traumatičnim događajima pomaže pojedincima da se od njih oporave. Nažalost, većina ljudi čini sasvim suprotno, umesto da sledi njegov savet i pasivno primanje pretvori u aktivno razmišljanje o informaciji. Možda će nas stvarno jednog dana i ova vlast dovoljno ceniti da nam objasne događaje i stvarnu pozadinu svojih odluka, možda će iza njih onda ostajati racionalno i razumno razmišljanje, jer stvarno ne znam koliko još šokova možemo podneti. Al Roth, ekonomista sa Harvarda, ovako je duhovito opisao situaciju kad se pogrešne odluke gomilaju, pa više niko ne zna šta se događa: „U teoriji, nema nikakve razlike između teorije i prakse, ali u praksi je razlika velika.“
U teoriji, odnosno izjavama kojima smo bombardovani, sve je odlično, sa povremenim blagim poteškoćama koje nam dolaze izvana ili od „onih“. U praksi smo sklupčani i cvilimo. Baš po onoj „Živim kao pas, a ne smem da lajem.“
Od autorke : Imati muda je neproverena glasina