Izjava Milutina Mrkonjića, potpredsednika Socijalističke partije Srbije, povodom godišnjice Miloševićeve smrti da očekuje da će njegova porodica moći jednog dana da se vrati u Srbiju te da se radi na tome, uzburkala je javnost. Koliko je zaista realno da Mirjana Marković, koja je po nekima tokom devedesetih godina bila omraženija i od Miloševića, ponovo živi u Srbiji? Da li osim sudskog procesa koji izbegava ima i političkih prepreka za njen povratak?
Socijalisti se, kako kaže njihov lider Ivica Dačić, zalažu da se pitanje krivične odgovornosti udovice bivšeg predsednika SPS-a Slobodana Miloševića i predsednice JUL-a Mire Marković razreši i da se na taj slučaj „stavi tačka”. „Više puta smo se kao stranka zalagali da se to pitanje razreši”, rekao je juče Dačić, a prenosi Tanjug, i ponovio generalni stav socijalista da ako je neko kriv treba da i odgovara te da se to odnosi i na Markovićevu.
Komentarišući Mrkonjićevu izjavu, lider socijalista kaže da je „poznato da Mrkonjić ima specifičan lični odnos” prema Miloševiću.
U nezvaničnim razgovorima socijalisti kažu da ih Miloševićeva udovica uopšte ne zanima i da se njome ni najmanje ne bave u stranci.
Advokat Zdenko Tomanović koji brani Markovićevu kaže za „Politiku” da nije upoznat sa bilo kakvim pripremama za njen povratak. Ali je, kako naglašava, upoznat sa stavom tužilaštva koji „pojednostavljeno glasi – nije važno kakvo je činjenično stanje, da li postoje dokazi, važno je da Mirjana Marković bude optužena”.
Nova, prekvalifikovana optužnica, kako ističe, puna je manjkavosti i lako se može oboriti.
„Nedelju dana pre nastupanja zastarelosti dela za koje su je teretili, a to je bilo protivzakonito posredovanje da se dadilji njenog unuka dodeli stan, na osnovu istih činjenica promenili su pravnu kvalifikaciju i to nazvali zloupotrebom službenog položaja. Jedino što nije sporno je da Mirjana Marković nije imala nikav službeni položaj već je bila supruga Slobodana Miloševića što nije službeni položaj. A koliko su žurili dokaz je i to što su napisali da se to desilo u oktobru 2010. godine”, objašnjava Tomanović.
Na pitanje zašto se Mirjana Marković ne vrati u zemlju i obori optužnicu ako je sve tako jasno, Tomanović kaže da je on kao njen advokat savetovao da se ne vraća u zemlju, jer bi oslobađajuća presuda u tom predmetu bila doneta tek nakon što bi nekoliko godina provela u pritvoru. A zaključak da bi se to tako desilo, kako kaže, iznosi na osnovu profesionalnog stava o tom predmetu jer „ona nikada ne bi mogla da bude osuđena za to krivično delo”.
O istrazi koja se protiv Markovićeve vodi pred Specijalnim sudom zbog sumnje da je sa sinom Markom Miloševićem bila vođa organizovanog šverca duvanom, Tomanović nije mogao da govori jer, kako ističe, nije njen advokat u tom postupku.
Naglašavajući da Mirjana Marković od strane sudova treba da bude tretirana kao i svaki drugi građanin, sociolog Milan Nikolić kaže da je njena prošlost takva da je najmanje što treba da očekuje istraga.
„Pošto svi treba da budu jednaki pred zakonom, onda i ona mora da se nađe pred sudom, a onda sud neka odluči da li je kriva i da li treba da ide u zatvor ili ne. U svakom slučaju za veliki broj građana Srbije ona nije dobrodošla. Taj procenat je verovatno oko 70 odsto”, smatra Nikolić.
I profesor Univerziteta Union Zoran Ivošević deli ovo mišljenje. „Ona je vladala Miloševićem, a on nama i ja se ježim od pomisli da se ona ponovo uključi u normalan život. Dok su našu decu jurili po ulicama njihov sin i ćerka su se bogatili, švercovali naftu i duvan”, kaže Ivošević koji podseća da se devedesetih godina uveliko pričalo o spiskovima ljudi za odstrel i da se pričalo da su ti spiskovi bili prvo ispod njene ruke.
„Ona treba da se vrati, ali u zatvor, a ne da bude slobodan građanin. I ne samo ona nego i njen sin, a svi znamo šta je radila dok je bila na vlasti”, kaže Ivošević.
Istoričar Čedomir Antić, predsednik Naprednog kluba, pita šta znači izjava „radimo na tome da se vrati”.
„Ona može da se vrati kad god hoće, ne postoji nikakva institucija progonstva. Samo je problem što mora na sud, svi smo ravnopravni građani i svi moramo pred sud. Ona mora da se pojavi pred sudom ovog naroda kakav god da je taj sud. U vreme kada je Miloševićeva vlast nas zvala na sud mi smo izlazili jer je to sud naše države”, kaže Antić uz napomenu da ipak ne može da razume neke postupke naših sudova koji izdaju pa povlače međunarodne poternice ili različito tretiraju ubistvo u zavisnosti od toga ko je u pitanju.
„Ako su mogli da se pomire sa Dačićem, mogu i sa njom. Ako mogu da tvrde da su dva bola ista, bol za Đinđićem i bol za Miloševićem, onda mogu sve. U krajnjoj liniji da nije bilo haškog suda pitam se gde bi sad bio Milošević, možda bi bio ministar ili premijer.
Zašto su sada socijalisti prihvatljivi, koje su to njihove zasluge”, kaže Antić.