U štivu u formi intervjua sa novinarom „El Paisa“ Ljusimom Basatom na 267 strana, što je samo drugo ime memoara, Solana priča o zbivanjima na prostoru bivše Jugoslavije, od rata u Bosni do bombardovanja SRJ. Njegova „Balkanska sjećanja“ počinju konstatacijom da je „Nemačka odigrala veoma značajnu ulogu u raspadu bivše Jugoslavije, vjerovatno zbog istorijskih razloga“, a potom konstatuje da je ondašnji ministar inostranih poslova Nemačke Hans Ditrih Genšer ucjenjivao evropske saveznike da će njegova zemlja unilateralno priznati Hrvatsku ako EU to ne učini kolektivno.
Za ono što se dešavalo u BiH Solana kaže da je „bila ogromna frustracija“ jer Evropa nije znala kako da reaguje. „Griješili smo u jednom neočekivanom ratu, niko nije bio spreman za takve strahote, ali smo radili ono što smo mogli.“
Solana negira da je Dejtonski sporazum bio krah Evrope jer je arhitekta Dejtona bio Ričard Holbruk. Tvrdi da je Evropa imala „značajnu ulogu“ kao i da je sporazum postignut pod okriljem UN.
Na pitanje novinara Basata „da li je istorija bila pravedna prema Srbima“, Solana kaže:
„Moguće je da je Evropa imala bolji odnos sa Hrvatskom. Već u Austrougarskoj imperiji Hrvati su imali značajniju ulogu, bili su katolici i koristili su latinicu. Verujem da smo bili pravedni prema Srbima tokom čitavog Miloševićevog perioda. Oni su počeli rat i odgovorni su, kada govorimo o Bosni, za akcije kao u Srebrenici. Kasnije, Miloševićevo zatvaranje i neosjećajnost van svake racionalnosti, bilo je odgovorno za rat na Kosovu.“
Solana kaže da se samo jednom sreo sa Ratkom Mladićem, ali da je ostale glavne aktere na Balkanu viđao mnogo puta.
„Svi su bili veoma tvrdi, veliki nacionalisti i vrlo sigurni u sebe. Bili su apsolutno ubjeđeni da su bili u pravu. Bosanski predsjednik Izetbegović je imao isto ponašanje, ali je on bio žrtva. Svi su bili ‘teški tipovi’, Izetbegović takođe. I da ne govorim o Franji Tuđmanu, hrvatskom predsjedniku. Posljednji put kada sam ga sreo odveo me je na večeru u jednu od Titovih palata u Hrvatskoj. Veoma često smo se svađali i nikada ga više nisam video. Da nije umro, trebalo bi da ide na sud u Hagu.“
Solana kaže da je imao mnogo susreta sa Miloševićem, neke do zore, sa otvorenim mapama na stolu sa tačnim rasporedom srpskih snaga. On tvrdi da „Milošević nije želio da učini ništa“:
„Stalno je lagao dok su tenkovi napredovali. Bila je to strašna situacija koja se komplikovala njegovom krivicom. To je bila njegova druga velika greška. Poslednji pokušaj rješavanja problema Kosova bio je u Rambujeu gdje su Srbiji ponuđeni razumni politički i vojni uslovi. Verujem da je tada moglo biti rješenja, ali oni (Srbi) nisu željeli.“ kazao je Solana