U Agenciji za rečni sliv Save, sa sedištem u Bijeljini, radi 31 radnik, a za plate se godišnje potroši oko 730.000 KM. Za plate šest radnika Agencije za rečni sliv Trebišnjice, čija je uprava smeštena u Trebinju, potroši se skoro trećina budžeta od oko 820.000 KM. Osim direktora, u Agenciji radi troje ekonomista, sekretarica i vozač.Od svih zaposlenih u agencijama, uključujući i direktore, svega desetak njih su stručnjaci za vodoprivredu. Direktori agencija priznaju da je stanje vodoprivrednih objekata alarmantno i da u sisteme odbrane od poplava četvrtinu veka nije uložena nijedna marka.
Zato su taj nemar prošle godine platili poreski obveznici: za sanaciju šteta od poplava Vlada RS je iz Razvojnog programa izdvojila 18,7 miliona KM, a iz budžeta Ministarstva uprave i lokalne samouprave RS dato je dodatnih 661.000 KM.
Direktor Agencije za rečni sliv Save, Branislav Blagojević, koji je na toj funkciji deset godine i čija je plata oko 2.300 KM, kaže da ne beži od odgovornosti. Napominje da s novcem s kojim raspolažu ne mogu da učine više. „Vrednost vodoprivrednih objekata u RS je skoro milijardu KM.
To znači da samo za održavanje godišnje treba izdvojiti 10 miliona KM, a naš ukupan budžet je 8,4 miliona KM“, kaže Blagojević. On podseća da se ranije od opšte vodoprivredne naknade mogao obezbediti taj novac, ali sada toga više nema. U iznos od oko 16 miliona KM, koliko se godišnje od preduzeća prikupi za vodoprivredne naknade, tvrdi Blagojević, ni marka ne ide za odbranu od poplava, nego za zaštitu kvaliteta voda, uzetu ili zagađenu vodu…
O svojoj plati direktor Agencije za sliv Trebišnjice Branko Čolić ne želi da govori, napominjući da se to može lako izračunati. „Ne vidim kakve veze ima moja plata sa poplavama?! Što se tiče broja radnika, po sistematizaciji bi trebalo da ih imamo deset, ali je zbog odluke Vlade to stopirano“, kaže Čolić.
On tvrdi da je sistem odbrane od poplava u Hercegovini „manje-više zaokružena priča“. Bilećka naselja, koja su u nekoliko navrata 2010. bila pod vodom su „problem nezavisan od Agencije, jer tu nema šta da se održava – nema kanala, nasipa…“. „Tamo nema izgrađenih vodoprivrednih objekata, a pitanje je isplatili se i graditi ih. Kuće su izgrađene na mestima gde nikada nisu bile i mislim da je to greška lokalnih vlasti“, poručuje Čolić.
Iz Centara civilnih inicijativa BiH ocenjuju da je nepreuzimanje odgovornosti kod nas ustaljena praksa, samo što su stanovnici poplavljenih područja to osetili na vrlo dramatičan način.
Vlast isplatila šestinu procenjenih šteta
Procenjena šteta samo od junskih poplava u 29 opština u RS je više od 128 miliona KM. Do sada je za sanaciju šteta isplaćen tek šesti deo tog iznosa. Komisije za procenu šteta u opštinama koje su poplavljene u decembru 2010. ovih dana su na terenu, ali iznos novčane pomoći vlasti neće zavisiti od njihovih izveštaja, nego, kao i do sada, od raspoloživog novca u budžetu. Građani su pokazali svoju solidarnost – na račun pomoći poplavljenima do sada je prikupljeno 697.515 KM, a kratki broj za pomoć pozvan je 104.847 puta.
Euroblic