Prioriteti u radu parlamenta biće dalja harmonizacija sa zakonodavstvom EU i jačanje nadzorne funkcije, kaže predsednica parlamenta.
Đukić – Dejanović je rekla da i u okviru Ustava kao osnovnog pravnog akta, postoje mogućnosti da 2011. godina bude radna i da političari učine mnogo za građane Srbije.
“Mislim da ima mnogo važnijih poslova od promene Ustava. Naravno, o tome se može razmišljati i ima razloga. Na primer, treba smanjivati verovatno broj poslanika, a to već nećemo moći da učinimo bez promene Ustava”, kazala je Đukić-Dejanović u intervjuu agenciji Beta.
Đukić-Dejanović je izjavila da promena Ustava nije potrebna da bi se ukinule blanko ostavke poslanika i izrazila očekivanje da će to biti urađeno tokom 2011. kroz izborno zakonodavstvo.
Kada je reč o platama poslanika, Đukić-Dejanović je kazala da je skupštinim budžetom predviđena mogućnost povećanja plata poslanika o čemu će odlučivati Administrativni odbor.
Upitana zašto javnost više interesuju plate poslanika nego plate drugih zaposlenih u državnim organima, Đukić-Dejanović je kazala da je to zato što je sve što se događa u Skupštini potpuno dostupno javnosti, odnosno građanima.
“Građanima su poslanici svakog dana u kući, preko ekrana. Oni negde smatraju da izabrani predstavnici građana, a ja se sa građanima slažem, poslanici treba da dele njihov standard i sudbinu”, kazala je predsednica Skupštine.
Ona je, međutim, navela da poslanici u regionu, u zemljama koje su ekonomski vrlo srodne Srbiji, imaju najmanje jednog do dva asistenta i da su njihove plate najmanje dva i po do tri puta veće od poslaničkih plata u Srbiji.
Prema njenim rečima, uočeno je da saradnja parlamenta i medija nije na onom nivou na kom bi trebalo da bude da bi građani zaista imali pravu predstavu o tome šta se u Skupštini događa, zbog čega će se raditi na tome da se takva situacija ispravi.
“Parlament nema zakonskih predloga na čekanju. Mi nemamo na čekanju praktično nijedan bitan zakon, posebno ne proevropski iz dela harmonizacije”, kazala je Đukić-Dejanović.
Prema njenim rečima, parlament prvi put ima sopstveni budžet i distribuiraće sredstava na način na koji misli da treba da bude prioritetan a koji se odnosi i na jačanje nadzorne uloge parlamenta.