Oni kažu da gradovi na rekama mostova nikada nemaju dovoljno i ističu da se može reći da je istorija Beograda istorija beogradskih mostova.
– Svaki period se na svoj način mostom upisivao u istoriju grada, a svaki novi most bio je dostignuće i odraz svog vremena, i postajao deo simbolike grada. Kod rešenja za most preko Save želeli smo da on produži lanac već izgrađenih i upiše se u beogradski rečni pejzaž – kaže Peter Gabrijelčič.
On objašnjava da kod velikih mostova nema puno mogućnosti da se uradi nešto novo, kao i da su u svetu poznati mostovi sa kosim kablovima sa jednim pilonom pa su, naizgled, sve moguće ideje iskorišćene.
– Smelim konstruktorskim rešenjem poprečnog preseka mosta uspeli smo da dobijemo novi oblik pilona. On je prepoznatljiv, dizajnerski jedinstven i zbog svoje atraktivnosti postaće i simbol grada, ali poznat širom sveta – priča Viktor Markelj.
Prema njegovim rečima, danas je težnja da se grade mostovi koji imaju manje potpornih elemenata, ali i da se kosi kablovi koriste jer se pomoću njih premošćavaju veliki rasponi sa relativno malo materijala.
– Da je jedan pilon bio pravo rešenje može se zaključiti i iz toga što su sva tri nagrađena rada na konkursu imala jedan pilon, i to praktično na istoj lokaciji. On označava mesto gde se nalazi Ada i upozorava vozače da je u blizini reka. Uz njega se stiče utisak da most prelazi reku u skoku, pomoću dva velika raspona – objašnjava Markelj.
Idejni tvorci mosta preko Ade kažu da su kosi kablovi trend, ali da to nije jedini razlog.
– Da smo stavili stubove u Savu, napravili bismo korak unazad, i imali bismo problem sa ometanjem rečnog saobraćaja i održavanjem stubova u vodi – kaže Gabrijelčič.
Mostovi ovog tipa se rangiraju po rasponu između stubova, a u ovom trenutku najveći raspon kod mostova sa jednim pilonom imaju mostovi “Surgut” u Rusiji (408 metara) i preko Rajne u Diseldorfu (368 metara).
– Most preko Ade po rasponu bi zauzeo drugo mesto ali, pošto je “Surgut” širok 15 metara, a preko Save 45 metara, mogao bi biti prvi po površini koju nosi jedan pilon. U izgradnji su mostovi na Tajvanu i u Mumbaju sa rasponom od 400 i 500 metara. Ipak, most preko Save biće prvi sa pilonom ovakvog oblika – ističe Gabrijelčič.
Konstruktor Viktor Markelj i arhitekta Peter Gabrijelčič radili su brojne projekte iz oblasti mostogradnje, a prvi im je bio Fužinski most u Ljubljani. Pored putnih vijadukata i lukovnih mostova, projektovali su i više mostova sa kosim kablovima od kojih su izgrađena tri: „Harfa“ na severnoj obilaznici oko Ljubljane (tri pilona), most sa kosim kablovima u Ptuju (430 metara) i most sa donjim kosim kablovima preko reke Mure (833 metara). Po projektu firme “Ponting” izgrađen je i most sa kosim kablovima u Podgorici, a priprema se i gradnja mosta preko Dunava u Novom Sadu (projekat uključuje i izgradnju tunela ispod Petrovaradinske tvrđave i pristupne puteve).
Cena po kvadratu 2.700 evra
Markelj i Gabrijelčič kažu da izgradnja mosta preko Ade košta oko 2.700 evra po kvadratnom metru, i objašnjavaju da je cena kvadrata sličnih mostova u svetu od 3.000 do 5.000 evra.
– U suštini, dobićete dva mosta: za putni saobraćaj sa šest traka i metro-most sa dve trake. Veliki trošak je to što morate izgraditi dosta skupe prilazne puteve kako bi se most mogao uključiti u sistem Unutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP) – objašnjava Markelj istakavši da je bilo kakva gradnja u gradu, zbog guste infrastrukture, mnogo skuplja nego izgradnja klasičnih autoputeva.
Blic Online