Prema podacima Republičke uprave za igre na sreću RS, prosečne mesečne uplate igrača u sportske kladionice u ovoj godini iznosile su 9.828.729 KM, a ukupni isplaćeni dobici u jednom mesecu bili su oko 7.940.300 KM.
Međutim, kladioničari upozoravaju da su pune sportske kladionice kod nas samo varka, jer igrači koji su ranije uplaćivali 15 ili 20 KM po tiketu, sada popunjavaju nekoliko tiketa po pola marke. Ni činjenica da su u protekloj godini neki igrači zaradili i do 50.000 KM, nije dovoljna motivacija da igrači za klađenje izdvajaju veću sumu novca.
„Pre deset godina minimalne uplate po tiketu bile su tri marke, a sada su 0,50 KM. Narod jednostavno nema para, iako je kladionica najrealniji vid kocke gde se sa jednom markom može dobiti 10.000 KM“, objašnjava Milivoje Dragičević, direktor firme „Dragičević kompani“ u okviru koje rade kladionice „Porto“ i „Balkan Bet“. Međutim, on napominje da se nakon velikih isplata jedna kladionica ni za godinu dana ne može oporaviti. On najavljuje da će već početkom naredne godine zatvoriti ona uplatna mesta koja su beležila gubitke i otpustiti do dvadesetak radnika. Inače, ova kompanija trenutno ima 120 zaposlenih, koji rade na pedesetak uplatnih mesta. On napominje da mesečno na dažbine daje oko 100.000 KM, a za doprinose radnicima još oko 20.000 KM.
Kladioničari kažu da im je i država svojim nametima stavila omču oko vrata, jer na sve redovne poreze moraju da paušalno plaćaju naknade od 1.000 KM po svakom uplatnom mestu. Inače, u budžet RS kladioničari su lane na ime dažbina uplatili 4,2 miliona, a do novembra ove godine već je uplaćeno 4,8 miliona KM. U varljivom poslu, kao što je kladioničarsko, gde vlasnici ne mogu da računaju na siguran dobitak, fiksno plaćanje naknada za priređivanje igara, iako je to zakonski određeno, smatraju apsurdnim.
Direktor kladionica ASTRA Darko Krivokuća kaže da se država maćehinski odnosi prema kladionicama, iako one zapošljavaju veliki broj radnika i plaćaju porez. „Tolike dažbine je nemoguće izdržati. U ovom meseci smo u velikom minusu, a zavisimo i od sezone sportskih takmičenja. Druge države u svetu podržavaju kladionice, jer od njih imaju korist“, tvrdi Krivokuća. On dodaje da u kriznoj 2010. godini imaju četiri-pet puta manju vrednost uplata nego ranijih godina, a da ih ni praznici neće izvući jer je sportski kalendar znatno tanji. „Do kraja godine smo sto odsto u minusu. Trenutno imamo 42 kladionice i 100 zaposlenih, a ako se ovako nastavi, leto niko neće dočekati sa istim brojem poslovnica“, poručuje Krivokuća.
Građani štede na tiketima
Istraživanja od pre godinu dana pokazala su da je BiH prva po broju kladionica u Evropi. Tada se procenjivalo da u BiH ima oko 500.000 ovisnika o igrama na sreću. Istraživanje GfK BH – Centra za istraživanje tržišta pokazalo je da polovina naših sugrađana barem ponekad okuša sreću u igrama. Igrači stari od 15 do 25 godina najčešće posećuju sportske kladionice. Međutim, istraživanje GfK upozoravala su kladioničare da će u krizi petina građana koji su do tada novac izdvajali za igre na sreću, štedeti upravo na tom luksuzu.