Naime, većina zanimanja za koja se sada studenti školuju datira od prije 60 godina, a u međuvremenu su fakulteti, naročito privatni, počeli da na tržište rada šalju menadžere za sport, logistiku, špediciju, ljudske resurse, kozmetologe… Tako su zvanja koja se stiču na visokoškolskim ustanovama u međuvremenu stvorila konfuzuju i među akademcima i među poslodavcima.
„To je neodrživo i mora se mijenjati“, upozorava Radoja Radić, univerzitetski profesor i autor knjige „Veština studiranja prema Bolonjskoj deklaraciji“.
Poznato je da BiH nema pravilnik o akademskim zvanjima, dok je na nivou RS, zbog medijskog pritiska i protesta “bolonjaca”, lani donesena Uredba o akademskim zvanjima koja je poprilično nedefinisana. U ovoj godini u Uredbu su dopisana nova zvanja, čime se fakultetima koji su u međuvremenu primali brucoše za nepostojeće zvanja progledalo kroz prste. Međutim, ni izmjenjena Uredba u potpunosti nije definisala nova zvanja.
Profesor Radić upozorava da u RS postoje zvanja koja nisu u skladu sa Uredbom, kao što su diplomirani menadžer ili kozmetolog. “Ta zanimanja Uredba uopšte ne prepoznaje. Pitanje je kakva su se do sada zvanja sticala na fakultetima i da li ih je uopšte moguće uskladiti sa ovom uredbom?“, objašnjava Radić.
On ukazuje na još jednu pojavu u RS koju treba mijenjati. Tvrdi da u Srbiji i Hrvatskoj studenti koji završe tzv. bečeler na visokoj školi ne mogu nastaviti školovanje na univerzitetu, dok to nije slučaj za RS. Takođe, tvrdi da nije u redu ni što je diploma bečelera na visokoj školi izjednačena sa diplomom univerziteta prvog ciklusa studija.
„To nije dobro, jer na visokoj školi mogu predavati magistri, a na univerzitetu samo doktori nauka. Programski sadržaji se takođe razlikuju i drugačije su koncipirani. Nastao je problem koji zemlje u okruženju rješavaju drugačije“, upozorava on.
Sve manjkavosti i konfuzije koje RS ima kada je reč o zvanjima mogao bi da promeni zakon o zvanjima koji je u pripremi. Nedavno su i studenti upozorili da je taj zakon neophodan, jer je Uredba o akademskim zvanjima donesena ad hok.
Načelnica za visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete Biljana Vojvodić uverava da će novi zakon biti donesen u narednoj godini, iako je ostavljen rok do 2012. „Radi se o veoma bitnom pitanju zbog čega mislimo da ovu oblast treba urediti zakonom kao što je to uradila Slovenija“, kaže ona.
EUROBLIC