Na moju email adresu stiglo:
„Srdačan pozdrav svima vama od dva nezaposlena brata Ćamila i Fahrudina Čatića iz Brnja (Kaknja) BIH. Imamo 29 i 30 godina, odavno smo nezaposleni i nemamo ni dana radnog staža, na birou smo još od 1999. godine pa sve do danas ali od biroa nemamo nikakve koristi ni pomoći i jako teško živimo bez posla i novca u ovom preskupom gradu, odavno imamo problema sa zubima i zuboboljom, često nam se zalome zubi do desni ali nemamo novca da odemo kod zubara i da riješimo ovaj problem, nemamo ni položen vozački ispit a kamoli da imamo neki automobil a voljeli bi da imamo jer smo od grada udaljeni 3 i pol kilometra i uvjek idemo pješke do grada i nazad pa smo nedavno pali od umora i slabe ishrane, voljeli bi da malo dođete kod nas i da vidite kako ja i brat živimo i u kakvim uslovima bez kupatila i sudopera za pranje suđa pa vas molimo da nam to nabavite jer nam je kupatilo i sudoper hitno potrebni, molimo vas da nam pomognete da što prije nađemo neki posao ili nam barem pomozite finansijski za početak jer smo članovi vaše stranke i sramota je od Boga da smo još nezaposleni jer smo 11 godina na birou i bez posla, ako zaista želite da glasamo za vas i vašu stranku na izborima koji su pred nama pomozite nam što prije na bilo koji način a prije svega nam nađite neki posao jer usuprotnom nečemo sigurno glasati za vas i vašu stranku ako nam što prije ne pomognete i odgovorite nam što prije na meil ili nas nazovite na kontakt telefon: 0038761310856, 0038761983395. S poštovanjem i pozadrav svima, čekamo vaš odgovor što prije.“
Pošto je poruka cirkularno odaslana, ne vidim razloga da je u celosti ne navedem ovde. A i verodostojnosti radi.
Ne znam čije su stranke članovi, nije mi jasno ni odakle ja na listi primaoca ovakve trgovačke poruke, a potpuno mi je jasno da će se potpisana braća obećati svima. Nije zanemarljivo ni to da ništa nemaju, ali mobilne imaju, sa kojih je ova poruka i upućena. Dobro vladaju tehnikom, ne samo informatičkom, već i izbornom. Kad je u pitanju lova, onda se ne bira anonimnost kao zaštita ili anonimnost kao navrtka za hrabrost, odnosno navrtka za vrlo mali organ za hrabrost.
Mislim da se ovome više niko u BiH ne čudi, jer mila nam vlast uveliko kupuje glasove na sve moguće načine. Jedan poučan primer iz Lepše&Bolje je remont Te Ugljevik. Posao vredan 50 miliona maraka dobile su, između ostalog, firme Termoelektro iz Brčkog, Kaldera iz Laktaša, Enikon-mont iz Zvornika, itd. Osim Termoelektra, koji zaista ima iskustva u takvoj vrsti posla i reference, totalna je zagonetka šta rade ostale firme angažovane na ovim poslovima. Recimo zagonetka, ali… Interesantno je ko su vlasnici Kaldere, a ko Enikon-monta iz Zvornika. Za Kalderu nije tajna, ali je interesantan istorijat firme Enikon–mont iz Zvornika sa iskustvom od celih godinu-dve. Zaposleni me upućuju na načelnika opštine Zvornik, a ja se onako začudim kao i ne mogu sebi da dođem. Proverim šta piše na njihovoj internet stranici (“2007. godine, preduzeće je u potpunosti privatizovano i nastavlja samostalno da djeluje pod imenom “Enikon-mont” d.o.o. Zvornik. Iako u ovom obliku preduzeće djeluje kratak period (godinu dana), uspjeli smo da sa svojim materijalnim i kadrovskim potencijalima realizujemo nekoliko značajnih projekata na zadovoljstvo naših starih i novih kupaca.“), ali vlasničke strukture nema, naravno. Kaldera nikada nije ni radila sličan posao, ako ne računamo da su od dolaska ove vlasti osvetljavali sve što se da osvetliliti po ulicama Better&Prittier za tamnih 130 miliona KM.
Zbrinjavaju se kadrovi vladajuće partije, kažu mi, jer na poslovima remonta je potrebno maksimalno 400 ljudi, a sada ih se 800 vrzma i svima još obećamo da će tu i ostati nakon remonta. I ne samo to. Kažu da je Termoelektru dostavljen i spisak kadrova SNSD-a koje mora da angažuje ako uopšte misli da učestvuje u tom poslu. Ponavljam da je firma Termoelektro jedina koja zna, ume i ima reference za ovaj posao. Što potvrđuje staru bh. formulu – jedan pametan mora da radi za bar sto uhlebljenih nedotupavnih partijskih kadrova.
Objasniše mi i računicu koju su izveli: RiTE će ova dodatna radna snaga koštati 11,20 KM po satu, dok ove angažovane firme plaćaju radnu snagu od 2,00 – 3,00 KM. Pitaju se da li je RiTE potrebna ovolika radna snaga ako ni radnici koji su stalno zaposleni u ovom preduzeću bukvalno nemaju šta da rade i većina njih posle doručka odlazi kući, dok sa druge strane u pogonima TE sada vrvi od radnika privatnih firmi, od kojih većina nema šta da radi.
Veseli SNSD svoje kadriranje i ne krije. Njihovi šefovi još i pismo pošalju sa spiskom ljudi koje hoće da uhlebe, pa to posle tumače kao da su dobre duše i zbrinjavaju stručnjake. Dobrotvori na memorandumu stranačkom. Ne znam samo čega su stručnjaci ovi iz tih kadrovskih pisama i preporuka, jer se ne uverih u isto čitajući i razgledajući po spisku tu profesionalnu strukturu i školsku spremu. Nedavno se uveselih i kad mi je prijatelj moje kćerke, tek diplomirani inžinjer, ispričao kako je prošao na razgovoru za posao. Lepo mu rekli da za početak mora da se učlani i glasa za SNSD, a onda i da privede koji glas. Za početak. Šta li je za sredinu, a tek za kraj, upitah se.
Dakle, ovo nekoliko primera su sasvim u saglasju tržišnog mehanizma ponude i potražnje, s tim što je roba svaki glas na izborima i pripadajuća slast i vlast. I posle kažu da ne jačamo tržišnu ekonomiju i konkurenciju! Mislim da bi i prebrojavanje glasova trebalo da bude drugačije i da se posebno evidentiraju oni koji su glasali po svesti pameti, zatim oni koji su glasali za sebe i svoje, onda oni koji su prodali glas (sa podacima za koliko, čisto da znamo koliko ko vredi, šta kome koliko vredi i koliko ima para), onda oni koje su motkom izveli na glasanje i na kraju oni kojima je to bio uslov za nešto: posao, opstanak ili ostanak. Jedino to bi bilo merodavno za analizu ove bh. svesti i savesti, a i da znamo kako ćemo sa onima koji će odmah nakon glasanja u kafanu da iznad čaše preporuče svoju pamet i sebe kao osobu koja zna šta nam je namerila međunarodna zajednica i kakva je zavera na sceni, šta je Mile dao kome, je li Haris islamski fundamentalista i srbomrzac, uz obavezno:”Burazeru, da se ja pitam…” ili “Ma, da mi je samo 24 sata vlasti, sve bih ja ovo pomeo i doveo u red! Ne bi oni meni, brale…!”
Nego, je li ikoga zainteresovao podatak Svetske banke da nam je milion ljudi u državi u siromaštvu (ili na granici, ako ja nekome utešnije), a oko 20.000 ljudi ima samo jedan obrok i to onaj u javnim kuhinjama? Očito se tih milion nije zbrinulo u vladajućim partijama, a ovih 20.000, za koje je upitan i taj jedan obrok s obzirom kako se pomažu javne kuhinje, nemaju uslove ni da se oglase nekom porukom-ponudom kao ova braća sa početka teksta. Ako nismo braća po veri i ideologijama, onda jesmo po gladi. Ili braća po gladi ili gladna braća. Najgora je, ipak, gladna bratija. Nema budžeta koji bi ih izdržao.