Hvala lepo, mili klonovi! Nego, čitate li vi išta ovako od svetske štampe, pa strane literature? Ili su svi naprijateljski zavereni da obelodanjivanjem i sopstvenih mana i kritikom sopstvenog zapravo podrivaju ovaj naš raj? No, da citiram Teofila Pančića nakon što su ga neki i nečiji klonovi prebili u autobusu: „Ako slušate anonimnu fašističku stoku na forumblogovima, odgovor je jasan: zato što sam sam to tražio i potegao đavola za rep. (…) Radi se, kako bih vam rekao, o nužnoj samoodbrani donje crte elementarnog ljudskog dostojanstva: eto, neko ima štanglu, a ja imam glavu. Imati glavu i služiti se njom ume da bude bolno, ali se nikad ne bih menjao sa onima koji imaju štanglu (i služe se njom), i kojima je štangla pogled na svet te izraz/odraz svog postojanja u njemu. Neka njih tamo, a mene ovde: svakom svoje, bagro; svakom svoje.“
Danas štangla na forumblogu, sutra u ruci.
Da zanemarim sebe jer sam već prošla i kojekakve nasrtaje na porodični mi dom te osetila mnogobrojne (ne)sposobnosti raznih klonova, pa su mi i kćerci slali poruke takvog fašističkog naboja glede njene majke da mi je gadljivo i da ih citiram, ali brinem se za mlade ljude poput Dragana Bursaća, recimo, jer je tako mlad dokazao da ima glavu koju, možeš misliti, i koristi. Time je navukao na sebe sve verbalne i one druge štangle kojekakvih klonova kojima su zaboravili da navrnu glavu tokom procesa kloniranja.
Dragane i tebi slični, pancir na leđa i kacigu na glavu kad izlazite! Nikad ne znaš šta u rukama nosi onaj koji ti ide u susret, jer izgled vara. Kupili im kravate, ali kravata se vezuje ispod vrata na kojem bi trebalo da stoji vlastita glava.
Takvi imaju vrat i nešto iznad njega u čemu stoji tuđa instalisana „pamet“ ili direktiva, a vole i da napadju u grupi, posebno sada kad im je naređeno da nasrću svim oruđima i oružjima, da ne prezaju ni od čega i kad im je jasno pokazano da je sve dozvoljeno, sve može i ništa sveto nije. Takvima to nešto iznad vrata služi da nosi otvor za ždranje do nezasite stražnjice i da iz stražnjice natrag na isti otvor izbaci fekalije po svemu i svakome ko posumnja da je stvarno tako dobro sve, bajkovito, nebeski i neupitno pravilno. A kad ti jednom puste krv, načnu te, onda dolazi još više pacova/klonova i partijskih zamoraca da ti prožderu utrobu, prvo napadajući meke i vitalne organe, a najslađi su mozak i srce. Upravo ono što im manjka.
Najlakše je biti grub, glup i u čoporu. I klon. Sve drugo zahteva napor. Ili je stvar evolucije. Od neandertalca i nama bliskog krapinskog čoveka, čiji su ostaci pronađeni na Hušnjakovom brijegu u Krapini, do danas. Detaljnom analizom i poređenjem ostataka krapinskog čoveka ustanovljeno je kako su se u pećini nastanjivale dve rase i obe su pripadale istoj vrsti neandertalaca, ali su se razlikovale po građi tela i ličnoj fizonomiji. Geolog i paleoantropolog Dragutin Gorjanović-Kramberger (1856-1927) ih je podelio na višu i nižu rasu. Viši tip je imao odozgo plosnatu glavu, dugačku lobanju, produženo lice i udove, niži je bio robustnije građe, kraćih udova, zdepastog tela, oble lobanje i širokog lica. E, sad tu dolazimo do onog značajnog. Za neandertalce se smatralo da su priglupa i defektna bića, što se pokazalo netačnim. Neandertalci (Homo neanderthalensis) je izumrla vrsta roda Homo, predak savremene ljudske vrste Homo sapiens koja je nastanjivala većinu evropskog kontinenta i deo jugozapadne Azije od severa Arapskog poluostrva do šireg područja Kaspijskoga mora.
Bili na vrlo visokom stepenu razvoja, sposobni da izrađuju sofisticirana oruđa, brinuli su za bolesne, sahranjivali svoje mrtve, imali su neku vrstu jezika, a postoje naznake religioznosti. Za krapinskog pračoveka, iako je pripadao vrsti neandertalaca, naučnici tvrde da nije živeo na isti način tj. imao istu kulturu života kao i ostali pripadnici te vrste koji su nastanjivali druge delove sveta. S obzirom na brojne kosti pračoveka koje su pronađene razbacane po Krapinskoj pećini zajedno s kostima životinja pretpostavlja se da nisu sahranjivali pokojnike i poznavali sakralno, na osnovu čega se zaključuje da su bili jednostavna bića koja su smrt bližnjeg poistovećivali sa smrću bilo koje životinje. Kažu da još traje polemika među naučnicima da li je bio ljudožder. Protivnici te teze ističu visok stepen ljudskih odnosa postignut u zajednici i brigu za pripadnike te zajednice.
Koliko je krapinskog čoveka ostalo u njegovim raznoraznim potomcima na ovim područjima, nije teško zaključiti iz naše„štanglaste“ istorije, a nedovoljno evoluirani primerci njihovih potomaka se prepoznaju i na forumblogovima. Već zamišljam buduće naučnike i njihove polemike da li je i koliko korištenje kompjutera znak evolucije, otkud štangla kao osnovno oruđe i oružje toj vrsti sa kraja dvadesetog i početka dvedesetprvog veka i kakav je jezik komunikacije bio u toj i takvoj vrsti između sebe, a kakav sa pripadnicima onoga što su ti i takvi smatrali drugim ili neprijateljskim vrstama. Sve se čini da će kanibalizam i tada biti centralna tema polemike.