Te poruke su se nizale i vremenom dobijale u naboju. Počevši od telefonskog poziva potpredsednika Bajdena predsedniku Srbije Tadiću (u četvrtak, i pre nego što je počela sednica u Hagu!), preko izjave Hilari Klinton (sa turneje po Dalekom istoku), do nekoliko sledujućih konferencija za štampu, od kojih je posebno varničava bila ona u petak, neposredno pred vikend, organizovana u hitnoj telefonskoj formi sa Filipom Gordonom, pomoćnikom državne sekretarke i čovekom broj 1 u Stejt departmentu za sektor Evrope.
Zajednički imenitelj tih ovdašnjih manifestacija svodio se na horska iščekivanja da će „jedini moguć haški ishod“ učiniti da se Srbija i Kosovo „okrenu budućnosti, konstruktivnom podrškom miru i stabilnosti na Balkanu“. Ta parola, međutim – posle prvih reagovanja sa srpskih strana (posebno Dodikovo oglašavanje, o otvaranju nove „hipotetičke perspektive“ za Republiku Srpsku) – nije u kasnijim reakcijama baš sasvim povučena iz opticaja, ali su u prvi plan počela da izbijaju neka vrlo konkretna pojašnjavanja američke pozicije.
Podsekretar Gordon je oko toga bio u petak prilično jasan sa konstatacijom da je sad praktično „svršena stvar“ to sa Kosovom kao suverenom i nezavisnom državom. Konkretno, zaključio je da to, posle haškog 22. jula, predstavlja „međunarodnu činjenicu“, a ne neku temu za dalju diskusiju. „Sad ima mnogo drugih stvari o kojima bi dve vlade trebalo da konstruktivno razgovaraju, što bi ih izvelo na put integracije u Evropu“, rekao je on tim povodom, sugerišući Beogradu i Prištini, kao smernice za taj dalji dijalog, pravna pitanja, energetiku, policijsku i carinsku službu i, uopšte, sve ostalo što je važno za dobrobit ljudi „u dvema susednim državama“.
Gordon se, u tom kontekstu, ogradio od medijskih špekulacija o podršci Vašingtona ideji o autonomiji za Srbe na severu Kosova. Naglašavajući da iznosi „poznati američki stav“ o tom pitanju, on je na tu temu rekao i sledeće: „SAD podržavaju pristup za koji se zalaže međunarodna zajednica i to ćemo nastaviti. A, to su koraci koje je već preduzela vlada u Prištini formiranjem opština na severu Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom u kojima oni biraju čelnike lokalne vlasti iz svojih redova. To funkcioniše očekivano dobro u ostalim delovima zemlje, ali još nije zaživelo na severu Kosova. Verujemo da će se nastaviti taj proces i mi to snažno podržavamo, uvereni da je to put za dalji napredak“.
Završavajući izlaganje o perspektivi Kosova u sadašnjim novim, posthaškim okolnostima, Filip Gordon je poručio da najavljeni produžetak dosadašnje strategije Beograda – zasnovane na nastojanju da se spreče dalja međunarodna priznanja nove države na Balkanu – neće biti „ni od kakve koristi“ ni za Srbiju, ni za kosovske Srbe, niti za ceo region zapadnog Balkana. „Zbog toga podstičemo Srbiju da se fokusira na praktične razgovore sa Kosovom. Usmeravanje na sprečavanje priznanja nije put u budućnost. To je gledanje u prošlost, a mi pozivamo obe strane da gledaju napred“, zaključio je pomoćnik Klintonove, uz završnu oblogu da stav MSP „nije antisrpski, već prilika za obostranu pobedu – prilika da se krene sa onim što je od interesa za obe zemlje“.
Gordonovo obrazlaganje nedvosmislene podrške Prištini bilo je, inače, kompletirano i podsećanjem da se preporuka iz Haga odnosila u ovom slučaju samo na Kosovo, kao „jedinstven slučaj“. Odnosno, da se njome nije postavio presedan za neke druge regione ili države – ni na Balkanu, niti igde u svetu.
Par sati pre toga, spouksmen Stejt departmenta Krouli (u odgovoru na novinarsko pitanje o Dodikovom reagovanju na podršku Haga nezavisnosti Kosova) saopštio je, inače, da se SAD odlučno protive svakog razgovoru o promeni dejtonskog statusa Bosne i Hercegovine. To je bila prva, ali – izvesno je – ne i poslednja poruka te vrste odaslata nadležnima u Beogradu i Banjaluci.
Preuzeto sa prijateljskog portala Peščanik.net