Afera Betenkur koja je ozbiljno poljuljala ugled predsednika Sarkozija, pobudila je, razumljivo, veliko interesovanje svetske štampe. Tim više što ovu aferu, koju već mnogi nazivaju Sarkogate, nije obelodanilo nijedno slavno štampano glasilo već novi medijski sajt – Mediapart. Njegova ekipa uspela je da uzbudi duhove svojim tekstovima i pokaže moć i snagu da definiše medijsku agendu u Francuskoj.
No, dok pljušte komplimenti demokratskih glasila širom sveta za malo nezavisno elektronsko glasilo koje je imalo smelosti i hrabrosti da se suoči sa ovom aferom i obznani kompromitujuće transkripte razgovora, u Francuskoj vlast pokušava da skrene pažnju javnosti sa suštine same afere i da je usmeri na debatu o profesionalnoj etici medija, o novinarstvu u Francuskoj itd, kako se ne bi bavila osnovnim pitanjima koje je skandal pokrenuo. Sarko i elita UMP omalovažavaju rad Mediaparta, osporavaju autentičnost njihovih informacija i njihove metode, nazivajući ih čak i fašističkim. Ali, svemoćni predsednik, koji ima ogroman uticaj i na medije – kako kroz bliskost sa vlasnicima tradicionalnih medija, tako i kroz kontrolu državnih TV kanala i radio stanica, što mu omogućava da često lično utiče na izbor informacija i izoluje novinare koji mu ne odgovaraju, ovoga puta se pokazao nemoćnim. Jer Mediapart, koji je i osnovan sa idejom da afirmiše nezavisno, smelo i kvalitetno novinarstvo, u aferi Betankur je video pravi demokratski izazov – s jedne strane svet u kome je veza bezgranične vlasti i bezgraničnog novca zastrašujuća, i s druge, svet nejednakosti pred zakonom, pred poreskim organima, pred sudstvom. Nejednakosti, koja je, čini se, postala istina ovog vremena i sveta koji sem novca, njegove akumulacije i njegove moći, nema nijednu drugu vrednost. Upravo zbog svega toga i uprkos vlasti koja želi da ga ućutka, Mediapart, rukovođen idealima demokratije, ne odustaje od borbe za potpunim rasvetljavanjem ovog skandala i uz sve veću podršku čitalaca, nastavlja svoj pohod protiv hiperpredsedništva, publikujući svakoga dana po neki ekskluzivni izveštaj vezan za aferu Betenkur.
Pa ko je, zapravo, Mediapart koji je podigao toliku prašinu u Francuskoj? Može se reći da je to elektronsko glasilo koje ima apsolutno jedinstven i do sada neviđen ton na planu informisanja. Jer, kada imate naviku da svakodnevno čitate štampu, dnevnu i nedeljnu, radio i TV, u glavi vam je ista muzika, isti stil i žanr, koji sigurno nije homogen od jednog medija do drugog, ali se radikalno ne razlikuje na planu suštine i naracije.Ono što čini razliku pre je izbor mesta nego sadržina. Više izgled nego suština. Medijapart, pak, ima ubitačnu otvorenost, bespoštednu oštrinu, stil oslobođen svih nepotrebnih začina – od kojih su najčešće netačnost i potreba da se nešto prikrije ili ne kaže do kraja – intelektualnu lucidnost, političku orijentaciju jasno ili implicitno prisutnu koja, međutim, nimalo ne utiče na iznošenje činjenica. To je sajt koji nikome ne čini ustupke, impresivne radoznalosti i razoružavajućeg kvaliteta informacija.
Osnovala ga je, 2008, grupa novinara koji su nekada radili u Le Monde, na čelu sa poznatim i cenjenim novinarom Edwy Plenelom, nekadašnjim glavnim urednikom Le Monde. Sajt je, upravo zbog navedenih kvaliteta, postao jedno od najuglednijih aktera na medijskom prostoru Francuske. Početkom juna ove godine, nagrađen je priznanjem Grand prix medija za 2010. godinu, u kategoriji najboljih informativnih elektronskih glasila.
Odbijajući princip besplatne informacije i bez ijednog centa zarađenog od reklama, sajt živi isključivo od svojih akcionara i abonenata – 60% osnivačkog kapitala uložilo je šestoro novinara osnivača, Udruženje prijatelja sajta, njih 80, učestvovalo je sa 15%, a ostatak je prikupljen od spoljnih akcionara.
Iako su u početku svi sumnjali u uspeh, budući da je redakcija rešila da naplaćuje svoje usluge, Medijapart nakon samo dve godine postojanja ima 25.000 pretplatnika, a od početka afere Betenkur broj abonenata se povećava svakoga dana za oko 400. Mesečna pretplata iznosi devet evra, odnosno pet za nezaposlene i studente. Postoji i mogućnost tromesečne, šestomesečne i godišnje pretplate koje su dodatno povoljnije.
Redakciju čini tridesetak ljudi, od kojih 25 novinara. To je malena i šarena ekipa, ljudi različitih generacija i iskustava, koja pokriva sve informativne oblasti – od politike, ekonomije, međunarodne scene, kulture, različitih debata i istraživanja. Svakoga dana na sajtu se pojavljuju tri izdanja – jedno u sedam sati ujutru, drugo u 13 sati i treće u 19. Prošle godine promet Mediaparta iznosio je 1.4 miliona evra, što još uvek nije bilo dovoljno za njihovu rentabilnost. Redakcija se nada da će to postići 2012. sa 75.000 pretplatnika. No, imajući u vidu trenutno povećanje broja abonenata, to se može dogoditi i znatno ranije.
U svojoj kratkoj ali već bogatoj istoriji, zahvaljujući tome što je ekonomski potpuno nezavisan – jer živi isključivo od pretplate, ali i politički – jer nije talac nijednog interesnog kruga niti utočište bilo koje pojedinačne partije, Mediapart je uspeo da oko svojih inicijativa i otkrića okupi najrazlilitije ličnosti: degoliste kao i socijaliste, ekologe kao i komuniste, centriste i leve radikale. I to pre svega zahvaljujući svojim istraživačkim projektima, koji su i glavni ključ njegovog uspeha. Pomenimo samo neke – anketu o atentatu u Karačiju; istraživanje o stanju štedionica u Francuskoj; analizu i kritiku stanja u medijima…
Sve govori da je Mediapart – medij a part! I po mnogo čemu, neka vrsta francuskih e-novina – nezavisno, smelo, kritično, otvoreno, kvalitetno elektronsko glasilo, koje isključivo živi od poverenja i pomoći svojih čitalaca. No, istovremeno je to i prilika da razmislimo, možemo li, uz sve razlike koje postoje, usvojiti neko od njihovih iskustava – kao što je, recimo, osnivanje akcionarskog društva, uvođenje pretplate primerene našim uslovima, veću posvećenost istraživačkom novinarstvu, odnosno sve ono što vodi ne samo opstanku, već i pobedi našeg slobodnog glasila. Jer, avantura u koju su se upustili i Mediapart i e-novine, odnosno njihovi novinari i čitaoci, ima zapravo samo jednu ambiciju – da dokaže vrednost nezavisnog, slobodnog i smelog novinarstva. A za taj ideal se moramo izboriti zajedničkim snagama.
Tekst preuzet sa prijateljskog portala www.e-novine.com