Na ovom festivalu za koji se karte gotovo više ne mogu naći upečatljiv utisak, između ostalog, ostavila je predstava „Sardinija“ Ištvana Besedeša u režiji Andraša Urbana, pozorišta „Deže Kostolanji“ iz Subotice. Za „Blic“ govore Milena Dragićević-Šešić, Ksenija Radulović i Darinka Nikolić.
Predstava „Sardinija“ Ištvana Besedeša u režiji Andraša Urbana, pozorišta „Deže Kostolanji“ iz Subotice, izvedena u petak, po rečima Milene Dragićević-Šešić, profesora Univerziteta umetnosti u Beogradu, ostavila je posebno snažan utisak.
Kroz priču o grupi zatvorenika koji u zatvoru spremaju pozorišnu predstavu na koju se čeka dolazak predsednika, a pojavljuje se nepoznati za koga se misli da je mesija da bi se ispostavilo kako je pijani kormilar, „Sardinija“ se bavi pitanjima greha, krivice, telesnosti, duhovnosti, smisla egzistencije. Ona, po rečima profesorke Šešić, ostavlja, za sada, najsnažniji utisak jer „metaforično predstavlja sve naše živote koji se odvijaju u jednom užasnom zatvoru, mučnini i bezizlazu. To je predstava koja mi se formom, stilom i onim što je želela da nam saopšti jako dopala“.
Profesorka Šešić dodaje kako sve predstave veoma dobro komuniciraju s publikom, što je naravno veoma bitno i napominje kako je sa zanimanjem pratila publiku na izvođenju „Broda za lutke“ zbog njenih reakcije na duhovit, poetičan, onirični nivo inače surove priče: „Publici je očigledno prijalo, odgovaralo to što surovost odrastanja u preplitanju sveta bajki i sveta surove, banalne realnosti, ipak ne uspeva da ubije ličnost, odnosno da ličnost uspeva da opstane i da je sasvim legitimno to što joj treba svet topline, nežnosti, bajki. Mislim da je predstava odlično komunicirala sa gledalištem“.
Predstava „Brod za lutke“ Milene Marković u režiji Aleksandra Popovskog Slovenskog narodnog gledališča Ljubljana bila je zanimljiva i zbog činjenice da je isti taj komad u režiji Ane Tomović i produkciji Srpskog narodnog pozorišta bio medaljon prošlogodišnjeg festivala. A praizvedba komada bila je u režiji Slobodana Unkovskog u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Odigrana u subotu na Pozorju ta predstava je ispraćena dugim, burnim aplauzom i brojnim pohvalnim komentarima.
Ksenija Radulović, direktor Muzeja pozorišne umetnosti, između ostalog, ističe zanimljivost i značaj novih čitanja poznatih nam dramskih komada bez obzira na to koja vam se postavka više dopada. „Meni je beogradski ‘Barbelo’ u režiji Dejana Mijača upečatljivija predstava od ove koju smo gledali na Pozorju, pogotovo kada je o glumi reč, ali nema nikakve sumnje da Mađelijevo čitanje na dragocen i uzbudljiv način otvara nove perspektive tog komada.“
Ksenija Radulović vodi okrugle stolove na 55. Sterijinom pozorju koji se svakodnevno održavaju, a tematski su posvećeni predstavi koja se izvodila prethodno veče. Upitana za osvrt na one koji su održani, kaže: „Mislim da to ide svojim tokom i dosta dobro. Ljudi se sve više oslobađaju da učestvuju i da postavljaju pitanja. Polemika oko ‘Kose’ je bila duga i zanimljiva, žučna debata u dostojanstvenom tonu“.
Darinka Nikolić, glavni urednik „Scene“ i dugogodišnji pozorišni kritičar, za „Blic“ kaže: „Videli smo, dakle, dve predstave rađene po dva teksta koja smo gledali i prošle godine, naravno, u drugim rediteljskim postavkama. One su različite, drugačije mišljene, drugačije čitane, drugačije postavljene… I to je ono što me raduje jer sve zajedno zapravo upotpunjuje utisak o komadu, svaka postavka otvara neku drugu dimenziju teksta… To je i jedna od karakteristika ovog Pozorja; predstave iz drugih sredina rađena po domaćem tekstu po kome imamo i tzv. žive ovdašnje predstave“.
U tom smislu, kako se može saznati, postoji veliko interesovanje za „Generalnu probu samoubistva“ Dušana Kovačevića u režiji M. Nurlaha Tundžera, Istanbulskog gradskog pozorišta, koja je na programu sutra (19) na sceni „Jovan Đorđević“ Srpskog narodnog pozorišta. Nisu retki poklonici pozorišta koji podsećaju da prošlogodišnji selektori nisu u svoj izbor uvrstili ovu predstavu u produkciji „Zvezdara teatra“, koja se ubrzo ispostavila kao hit. A radoznalost poklonika pozorišta na ovogodišnjem festivalu okrenuta je, između ostalog, prema, kako je u obrazloženju selekcije najavljeno, „liričnom pogledu i poetičnom tonu tragikomičnog Kovačevićevog teksta o naporima čoveka da opstane u sistemu koji ga lomi“.
Blic Online