Analitičari, međutim, strahuju da bi socijalno usijanje moglo da bude pogodno tlo za nova nacionalna zaoštravanja koja bi poslužila da se ekonomska katastrofa u državi pokuša gurnuti pod tepih. Spoj nacionalnog i socijalnog – uvjereni su – biće kombinacija na koju će većina stranaka animirati birače ali, upozoravaju, nimalo bezazlena.
U uslovima zaoštrenih socijalnih tenzija i nestabilnih političkih okolnosti na Balkanu veću šansu dobija bilo koja vrsta desne orijentacije, mišljenja je direktor Nezavisnog biroa za humanitarna pitanja (IBHI) Žarko Papić.
Iako su socijalni protesti u BiH na samoj granici eskalacije nasilja, Papić ne vjeruje da bi neka politička snaga socijalnu eksploziju mogla artikulisati u pozitivnom pravcu. Ističe, međutim, da je proizvodnja unutrašnjeg neprijatelja istorijski oproban recept da se težište priče prebaci van ekonomsko-socijalnih pitanja:
„Ta tradicija, ili ’balkanska tradicija’, u BiH traje od rata – dakle, proizvodnja neprijatelja. Čim se zaoštravaju situacije, pa pred izbore, onda se počinju zaoštravati konflikti nacionalno zasnovani na Balkanu, a posebno u Bosni, nažalost, ne mogu biti drugačije zasnovani i bojim se da ćemo reprizu te priče ponovo vidjeti, jer u spoju tradicionalnih nacionalizama u nas, u spoju tradicionalnih nacionalnih tenzija ako se to potpali unutar svake nacije socijalnim nezadovoljstvom, onda možete dobiti najgoru moguću smjesu.“
Neki političari će igrati na kartu nacionalizma, neki na socijalno-ekonomsku. Jedan dio njih će sebi pripisati zasluge za viznu liberalizaciju, dok će za druge ključni adut biti ustavne promjene, kaže direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije IFIMES Bakhtijar Aljaf.
Na pitanje da li će biračima biti serviran socijalni ili nacionalni meni, direktor IFIMES-a kaže da oni idu u paketu:
„Jer mi imamo iskustva iz prošlog stoljeća kad su nacionalsocijalisti došli na vlast u Njemačkoj, oni su pomiješali kartu nacionalizma sa teškom ekonomskom situacijom koja je bila u Njemačkoj. Jer političari tako serviraju da uzrok za tu tešku ekonomsku situaciju dolazi iz toga da je njihov narod u podređenom položaju – i da nije bilo toga bilo bi drugo.“
Berluskonizacija BiH
Izborne prilike biće uveliko diktirane negativnim socijalno-ekonomskim trendovima, smatra profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu Šaćir Filandra:
„I ovoga puta kombinacija ta dva principa – socijalnog i nacionalnog, biće izraženija u odnosu na prethodna vremena. Uvijek treba imati u vidu činjenicu da je sigurna vlast samo vlast koja se dobiva na krilima nacionalizma.“
Domaći političari od velikih tema mogu napraviti velike probleme, kaže projekt menadžer u Centrima civilnih inicijativa Adis Arapović dodajući da je to pitanje izbora političara, ali i izbora birača. On podsjeća da je ova godina – godina velikih socijalnih pritisaka i smatra da političari neće moći da zaobiđu tu tematiku:
„Ono što će, pretpostavljam, pokušati uraditi jeste da će i taj socijalni pritisak adresirati na neku treću adresu, dakle povezaće socijalne probleme, ekonomsku i financijsku krizu sa nizom faktora koji nemaju, možda, direktne veze sa tim, a koji bi mogli asocirati na zaštitu nacionalnog interesa.“
Sa nacionalnom pričom, ali finansijski podržanom, pred izbore izlaze i nove političke snage koje direktor Nezavisnog biroa za humanitarna pitanja Žarko Papić naziva političkim organizovanjem tajkunske oligarhije:
„Koja je do sada s ovim starim nacionalnim partijama bila u savezu, kroz njih proguravala svoje tajkunske interese, pljačkašku privatizaciju itd. Sad je već dovoljno financijski i na sve druge načine moćna da joj više te stare partije ne trebaju. I to jeste neka vrsta berluskonizacije BiH.“
Ekonomsko-socijalni programi i dalje će se nuditi kao lijepo sročeni spiskovi želja za privrednim prosperitetom, ali da će stranke obećano ispuniti – malo ko u BiH vjeruje. Ono u šta se može povjerovati jeste da će partije i ove godine gladnom narodu baciti kost nacionalizma.