Da nam ne kvare neprijatelji izvana, majku li im zlobnu imperijalističku i svakakvu! U tu svrhu, sufinansiranje javnih medija je u 2009. bilo veće tri puta u odnosu na prethodnu godinu, zahvaljujući onoj dodatno izdvojenoj cifri od pet miliona; namensko izdvajanje sredstava za realizaciju Strategije komunikacije Vlade RS bilo je veće za 67% i nema obrazloženja zašto; snimanje kratkog filma „Razvojni program Vlade RS“ koštao nas je 49.500; snimanje kratkog filma „Ulaganje u obrazovanje“ nekih 49.900; brošura „Govori premijera RS“ skromnih 5.500, brošura „Najznačajniji rezultati Vlade RS“ samo 10.000; snimanje radio emisija tričavih 30.000, a ostalo, šta god to značilo, malih 22.196. Vidi se da paze na svaki novčić, pa tako precizno to nešto „ostalo“ košta 22.196! Ni slučajno 22.200. Ili, onaj kratki film o ulaganju u obrazovanje ravnih 49.900. Nema, brale, kao neki da otfrljače 50.000! Ne, ne. Precizno 49.900. Ali, to nije sve! Na budžetskoj poziciji pomoći međunarodnim organizacijama – namenska sredstva za predstavljanje RS u inostranstvu, utrošeno prošle godine 4.393.820 КМ na osnovu ugovora sklopljenih za 2008. i aneksa za 2009. Do u 20 maraka precizno! Predstaviše nas, nema šta. Nigde investicija, nigde pozitivnog članka u svetskoj štampi, osim ako nije ruska. Ne mogu oni nas predstavljati koliko naše vođe mogu jedno izjavom pokvariti. E, ali to nije sve! Dok se na to dodaju pare za inostrana predstavništva, pa pare date advokatskoj kancelariji da nas zastupa, zastupljeni smo sa više od deset miliončića.
A tek kad se uradi ona strategija razvoja 2010-2015 koja košta tričavih dva miliona maraka, ima da se nasnimamo pesmica i filmova. Naime, za izradu pesme – dečije himne „Svi smo mi Republika Srpska“ dato je preciznih 29.835, a ista firma je naplatila u 2008. godini manje preciznih 23.400 za komponovanje, izradu, aranžiranje i pisanje teksta, možeš misliti, šest dečijih pesama na temu ekologije i zaštite životne sredine. Vide li ko Vrbas nakon onih kiša, kad se vode povukla? Svako stablo kao novogodišnja jelka, samo okićena kesama, smećem, otpacima. Ove pesmice, kad se preračuna, koštaše svaka po 3.900, dok je izgradnja dečijih igrališta u Han Pijesku, Novom Gradu, Višegradu i Prnjavoru, kao deo projekta „Ljepša Srpska“, koštala 12.000 po igralištu. Čišćenje Vrbasa će se samo od sebe uraditi čim otpevamo svih šest ekoloških pesmica. Ne možemo računati na dobrovoljni rad i entuzijazam istinskog nevladinog sektora, jer je pomoć takvim organizacijama smanjena, tako da nas „zeleni“ i ostali koji u slobodno vreme čiste obale Vrbasa od bahanalija i primitivizma tzv. građana nemaju rašta spašavati.
Vlada se pobrinula i da nam stanovnici Čelinca, Prnjavora, Modriče i Šamca ne ostanu kompjuterski nepismeni, pa je u tu svrhu dala još preciznijih 58.696. Zašto baš ove opštine, pitam se ja. Ne verujem da je zato što je u sve četiri na vlasti SNSD, kao što su, gle čuda, na vlasti i u opštinama koje su velikodušno dobile pomenuta dečija igrališta! Nemoguće da su kompjuterski nepismeni samo tamo gde je SNSD ili da se deca rađaju samo tamo gde su njihovi načelnici? Ili, nije valjda da u tako uspešnim opštinama kojima vlada SNSD nema para za kompjutersko opismenjavanje ili dečija igrališta, pa posežu za budžetom? Kad li će u Bileći biti u prilici da ih nauče kuckanju po kompjuteru ili da se deca poigraju na igralištu od 12.000 maraka? Ili u Gacku, Nevesinju ili Šekovićima?
Koliko li su nam u republičkoj vlasti kompjuterski opismenjeni kad je na usluge informisanja potrošeno 103.276 КМ, od čega se najveći deo odnosi na troškove zakupa internet linka (48.221 КМ) i na troškove nabavke dnevne i periodične štampe (29.524 КМ) za potrebe Kabineta, Sektora za informisanje i generalnog sekretara, pomoćnika sekretara i šefa (!) voznog parka? Ako su već kompjuterski opismenjeni, logičnije je da čitaju sa interneta. Godišnja pretplata za internet izdanja dnevnih novina i magazina je u proseku od sto do dvesta maraka, pa nije teško izračunati šta bi se sve moglo čitati za celih i preciznih 29.524 KM! Možda je problem u tome što neki ili nisu kompjuterski pismeni ili čitaju samo u onim prostorijama gde se kompjuter ne nosi, niti društvo vodi.
A kako sam se prijatno iznenadila kad sam videla da je ona šuma bilborda diljem Republike u kampanji „Republika Srpska- bez dileme“ koštala najpreciznijih 57.330! I to sve uključeno: izrada, zakup i postavljanje! Štampanje govora premijera 5.500, a one stotine, odnosno hiljade bilborda samo deset puta više. Da čovek ne poveruje! Samo neka se požale partije da im je to, pored zakupa termina na televiziji, najskuplja stavka! Evo, Vlada nam je otkrila da je to izuzetno jeftino. Snimanja radio emisija 30.000, a projekat „Bilbord po glavi stanovnika“ ukupno i ravno 57.330. Čemu štampanje pomenutih brošura? Moglo se lepo sve postaviti na bilborde. Lakše za čitanje, bolje za gledanje, jeftinije, dostupnije i bez dileme ispire mozak i bez omekšivača.
I na kraju, nenagradno pitanje: zašto se ja bavim ovako sitnim iznosima kada je samo muzička fontana ispred Kompleksa koštala 13,5 miliona, a nameštaj celih pedeset miliona? Ili što je iz budžetske rezerve dato 203.000 opštini Vukosavlje (čiji budžet za 2010. iznosi 1.234.975,38) da izmiri obaveze prema Rafineriji nafte? Pojma nemam. Valjda me asociralo ono što glavni i odgovorni urednik „Politike“ reče da su kao natpis držali u redakciji: Vest je ono što Vlada krije, sve ostalo je reklama.