Jedini način da izbegnete ovakvo stanje agonije jesu kontrola i oprez prilikom svakog novog zaduživanja. Naravno, oni koji imaju utisak da im novac stalno curi kroz prste, redovnim beleženjem rashoda mogu da shvate gde novac razbacuju.
Pomoć, ili mamac?
Reklame za kredite su svuda, prosto vas mame da kupujete i novcem koji trenutno nemate. Sama pomisao da veliki iznos, kada se podeli na mesečne rate, nije tako „strašan“, a možete da obnovite, recimo, dotrajalu belu tehniku, priuštite egzotično putovanje, obradujete se LCD televizorom ili novim automobilom, umnogome olakšava odluku o zaduživanju. Ali, upravo je kriza nagnala da se aktuelizuje ona narodna „Dug je loš drug“.
Iako prosečan dug po stanovniku od 650 evra, a po zaposlenom 2.000 evra, Srbiju zajedno sa Makedonijom svrstava u red najmanje zaduženih zemalja u regionu, zabrinjava što mnogi građani kubure s otplatom kupljenog, i to nezarađenim novcem. Jer, plate i penzije su zamrznute, posao postaje nesiguran, realan problem su i kašnjenja isplata, što opterećuje svako dodatno zaduživanje i postaje teško finansijsko breme ne samo za sadašnjost, već i za budućnost.
S druge strane, mnogo toga ide u prilog odluke o dodatnom zaduživanju. Prvo su to najavljene olakšice Narodne banke Srbije koje će omogućiti da plate umesto 30 odsto mogu da budu opterećene ratama 40 odsto, a u slučaju stambenih kredita i do 60 odsto. Takođe, ni dozvoljeni minus neće se tretirati kao kredit koji je sa pet odsto opterećivao kreditnu sposobnost građana. Oni koji imaju niža primanja mogu da konkurišu za subvencionisane dinarske potrošačke ili keš kredite, a njihova posebna povoljnost je što se u prvoj godine otplate plaća samo kamata, dok u preostaloj dve i kamata i glavnica. „Odlično“, pomisliće mnogi, jer stvara više prostora za nove kredite. Međutim, oprez je neophodan.
Kako odoleti?
I pored najavljenih olakšica koje im omogućavaju više prostora za kredite, građani bi trebalo da imaju na umu da se prilikom zaduživanja ponašaju racionalno i u skladu s mogućnostima. Prvenstveno, prilikom odluke o uzimanju zajma trebalo bi voditi računa o konkretnom izboru kredita, a potom o ugovoru koji definiše i precizira sve uslove kreditiranja. Najskuplji su keš brzi krediti, a nabolje je, ako se baš mora, koristiti potrošačke za konkretnu namenu.
– Bankama nije u interesu da po svaku cenu odobravaju kredite. Erste banka ima veoma razvijenu politiku upravljanja rizicima, u okviru koje su definisani parametri potrebni da bi nekom bio odobren kredit, tako da se smanji verovatnoća da klijent dođe u situaciju da ne može da otplaćuje svoje obaveze. I propisi NBS su usmereni u tom pravcu. Takođe, veoma je značajna i uloga Kreditnog biroa – ističe Goran Kostić, izvršni direktor Sektora poslova sa stanovništvom Erste banke.
I sam klijent trebalo bi da bude svestan šta znači zaduživanje. Mora racionalno da proceni buduće prihode, odnosno da li će tokom celog perioda otplate moći uredno da vraća obaveze.
– Građani kojima su primanja određena u domaćoj valuti trebalo bi da se zadužuju putem dinarskih, a ne kredita vezanih za evro, jer se time eliminiše takozvani valutni rizik. Naravno, kod stambenih kredita trenutno nije moguće zaduživanje u dinarima budući da je reč o dugim rokovima otplate, a još nema adekvatnih dinarskih izvora finansiranja na dugi rok – kaže Kostić.
Prilikom izbora banke u kojoj će se zadužiti, građani moraju da imaju na umu da na taj način uspostavljaju jedan vid dugoročne saradnje, pa da se shodno tome informišu i o uslovima korišćenja svih pratećih usluga koje banka nudi.
– Naročito u kriznim vremenima kao što su ova, kada je neizvesnost u svakom pogledu velika, potrebno je da klijenti precizno upoznaju sve uslove kredita. Velika je odgovornost i na banci koja mora da ima otvorenu i transparentnu komunikaciju s klijentima – ističe Nikola Vuletić, direktor Direkcije komercijalnih poslova u Sektoru za poslove sa stanovništvom Unikredit banke.
A novac curi li curi
Postoji i druga grupa građana koja uspeva da redovno vraća svoje obaveze bankama po minusu na tekućem računu, karticama, kreditima… ali uprkos velikoj želji ne uspevaju da uštede. A želeli bi. Magična formula ili spasonosno rešenje kako da povećate prihode ne postoji. Za početak, potrebno je da imate svest da trošite, narodski rečeno, „preko gubera“ i da želite to da promenite. Drugi korak je zapisivanje i praćenje svojih potrošačkih navika. I to u određenom periodu. Na taj način dobija se uvid na šta novac trošite, odnosno na šta novac bespotrebno trošite.
– Bilo bi dobro da svaki građanin razmisli koliko zarađuje, na šta, koliko i kako troši zarađeno. Ako ste jednog trenutka po osnovu svojih prihoda ostvarili pravo na prekoračenje po tekućem računu, trebalo bi da znate da ono može poslužiti samo kao rezerva sigurnosti za likvidnost, usklađivanje priliva i odliva, a nikako kao izvor za povećanje prihoda. Prekoračenje je skup kredit za nelikvidnost. Njegovo korišćenje bi trebalo da bude planirano i povremeno – kaže Rade Šević, direktor Sektora komunikacija Hipo-Alpe-Adria banke.
Kreditna kartica ili gotovinski kredit su mnogim građanima omogućili da letuju, nabave novi nameštaj, registruju automobil ili obnove sezonsku garderobu. Nakon potrošenih sredstava dospevaju rate na naplatu i mora se obezbediti pokriće na računu. Tada dolazi do problema, jer primanja je teško povećati, a rashodi su se umnožili.
U cilju usklađivanja želja i mogućnosti, neophodno je razmisliti o sopstvenom ponašanju i postupcima koji nam mogu doneti uštedu.
– Napravite tablicu kućnog budžeta i popišite sva primanja i troškove na mesečnom nivou. Budite iskreni prema sebi i realno sagledajte troškove. Da li ste sigurni da ne možete uštedeti na računima za struju, fiksne i mobilne telefone? Možda vožnja biciklom može zameniti automobil? Ili kupovina odeće i obuće na sezonskim sniženjima? – ukazuje Šević.
Izlaz uvek postoji. Zato, ako se nađete u problemu, savet je da ne oklevate, već potražiti rešenje u banci. Možda je kredit za refinansiranje prava solucija, jer objedinjavanjem svih obaveza u jednu ratu, lakše se kontroliše odliv novca sa računa.
Prema ustaljenim standardima, nakon otplate mesečne rate za kredit ako je imate, te plaćanja troškova hrane, komunalije, odeće, obuće, prevoza, higijene i zabave, kao i ostalih „sitnica“ koje život znače, na računu bi trebalo da preostane još oko 30 odsto iznosa mesečnih primanja.
Miodrag Dilparić, direktor Sektora za rad sa stanovništvom Moskovske banke, kaže da su se na bankarskom tržištu pojavili i krediti za refinansiranje koji imaju i period počeka, kada klijent plaća samo kamatu, a ne i glavnicu. To je jedan od načina da se vremenski nekako prebrodi krizni period.
– Naravno, kamate na kreditne proizvode čine dodatno opterećenje. Nekontrolisana potrošnja uvek dovodi do problema i prezaduženosti. Utoliko je važno postaviti sebi ciljeve i svakodnevno ih imati na umu, usmeravati svoje napore ka njihovom ostvarenju – ukazuje Šević.
I šta preostaje na kraju – biti štedljiv koliko se može i planski usmeravati potrošnju. To su vrline i ujedno veštine koje se uče i unapređuju celi život.
Izračunajte sami koliko možete da se zadužite
Kreditna Formula
A Ukupni prihodi
Mesečna plata, penzija
Regres
Dečiji dodatak
Prihod od iznajmljivanja i davanja u zakup
Primanja od kamata na štednju
Ostali redovni prihodi
B Ukupni troškovi
Hrana
Režija (struja, voda, grejanje…)
Troškovi za higijenu
Odeća i obuća
Troškovi za automobil (održavanje, osiguranje, servis)
Javni prevoz
Obrazovanje, kultura, zabava
Otplata postojećeg kredita
Ostali redovni izdaci
C Razlika (A-B)
D Rata kredita
Razliku (C) pomnožite sa 0,7
i dobićete najvišu moguću mesečnu ratu D=Cx0,7
Koliki kredit možete da priuštite?
Prema ustaljenim standardima, nakon otplate mesečne rate i plaćanja troškova hrane, režije, odeće, prevoza, higijene i zabave, kao i ostalih sitnica koje život znače na računu treba da preostane još oko 30 odsto iznosa mesečnih primanja.
Prema istim principima, taj se minimum obračunava, bilo da je u pitanju samac ili porodica. Ukupni troškovi ne smeju da prelaze 70 odsto prihoda – tek u tom slučaju kreditno ste sposobni. Izračunajte sva mesečna davanja (godišnja podelite sa 12 meseci) i oduzmite ih od ukupnih mesečnih prihoda porodice.
Taj iznos umanjen za 30 odsto, pokazuje dopuštenu maksimalnu mesečnu ratu. Toliki kredit sebi možete da dopustite.
Obaveze na godišnjem nivou (1+2+3)
Saberite sve izdatke na godišnjem nivou i podelite ih sa 12, čime ćete dobiti najbolji presek mesečne opterećenost svojih prihoda
1. Tekući troškovi
Kirija za iznajmljivanje stana
Struja
Voda
Grejanje
Telefon
Mobilni
RTV pretplate
Komunalne naknade
Rezerva u kućnom budžetu
Troškovi ishrane i kućnih potrepština
Ishrana van kuće
Gorivo
Mesečne karte javnog prevoza
Vrtić (škola)
Džeparac
Lični izdaci
Novine i cigarete
Frizer
Loto
Zabava – pozorište i bioskop, koncerti, utakmice, hobi
Ostali troškovi
2. Periodični troškovi
Odeća i obuća – kupovina i održavanje
Lečenje – pregledi, lekovi, zdravstveno osiguranje
Odmori – letovanja, zimovanja, produženi vikendi
Registracija i održavanje
automobila, motora, čamaca
Ostalo
3. Ulaganja u trajna dobra
Obrazovanje – knjige, kursevi, usavršavanje
Životno osiguranje
Penziono osiguranje
Akcije
Stan (rata kredita)
Automobili (rata kredita, lizinga)
Tekst preuzet sa www.blic.rs