Tužilaštvo u Srbiji je otvorilo istragu slučaja Dobrovoljačka ulica početkom 2009. godine, ali je sam trenutak hapšenja indikativan: čini se da je celi slučaj politički motivisan, kako bi se domaćoj publici u Srbiji pokazalo da su i pripadnici drugih naroda takođe optuženi za ratne zločine. Haški tribunal je istraživao ovaj slučaj, ali nije nastavio sa gonjenjem. Osim toga, postoji problem u tome da Srbija tuži Ganića za navodne ratne zločine počinjene u Bosni (koja je u to vreme bila međunarodno priznata). Dok su neke od žrtava bili Srbi iz Srbije, a i sam Ganić je rođen u Srbiji, zločin je pre svega odgovornost Odeljenja za ratne zločine Tužilaštva Bosne i Hercegovine.
Ovaj incident se već negativno odrazio na odnose između Bosne i Hercegovine i Srbije, a usledio je nakon nedavnog poboljšanja odnosa nakon posredovanja Turske, zahvaljujući kojem su obe zemlje ponovo razmenile ambasadore nakon višegodišnjeg održavanja odnosa na nivou otpravnika poslova, jer je Srbija odbijala da prihvati bosanske kandidate za ambasadorsku poziciju u Srbiji. Incident je takođe usledio nakon što je Predsednik Srbije, Boris Tadić, potvrdio podršku Srbije teritorijalnom integritetu Bosne, što je od strane mnogih protumačeno kao napor da se zauzdaju nacionalističke izjave Milorada Dodika. Pored toga, u Srbiji se vodi diskusija o usvajanju rezolucije u parlamentu kojo bi se osudio genocid u Srebrenici. Naposletku, zahtev za istragom i izručenjem podriva sporazum o pravnoj saradnji koji je potpisan između Srbije i Bosne i Hercegovine pre svega nekoliko dana. Sporazum nastoji da onemogući kriminalcima da izbegnu kazne prelaskom granice u Srbiju ili Bosnu, ili skrivanjem iza dvojnog državljanstva. Mnogo dobre volje i napredak koji je ostvaren u poslednjih nekoliko meseci ovim su hapšenjem uništeni.
Međutim, ono što je još značajnije je mogući negativan uticaj na samu Bosnu i Hercegovinu. Hapšenje i slučaj će poslužiti kao dobrodošla municija u predizbornoj kampanji u Bosni. Opšti izbori su u oktobru – i dok srpski političari izražavaju svoju razočaranost državnim institucijama koje su stale u odbranu Ganića, bošnjački političari optužuju Srbiju da vodi istu bitku kao i tokom rata. Hapšenje, stoga, vraća sećanja na rat i nespojive političke ciljeve, što će samo pomoći nacionalistima na nastupajućim izborima.
Nisam siguran da li Srbija ima dovoljno hrabrosti ili volje da zaista izvede Ganića pred sud. Slučaj je dosta slab, tako da će Ganić ili biti osuđen uz jasno kompromitovanje pravde, što bi u međunarodnom kontekstu potkopalo domaće istrage ratnih zločina i Srbiju, ili će biti oslobođen, što će u samoj zemlji oslabiti značaj suda. Dakle, ako ga Velika Britanija na kraju oslobodi ili ga ’izruči’ Bosni i Hercegovini, Srbija je pobedila. Vlasti će tada moći da još jednom potvrde kako su pripadnici ne-srspke nacionalnosti u mogućnosti da izbegnu pravdu, ali i da Srbija pokušava sve što je u njenoj moći, te da može da dođe do njih čak i u Velikoj Britaniji, za razliku od tvrdnji Vlade kada je u pitanju Kosovo.
Tekst preuzet sa www.transconflict.com