Dramatične promene u odnosima SAD i Srbije u poslednjoj dekadi primer su napretka koji je ostvaren u regionu Balkana, jedna je od poruka koju je u Kenedijevoj školi 
vladanja na Harvardu izneo Filip Gordon, pomoćnik državnog sekretara, govoreći o „viziji Obamine administracije za jugoistočnu Evropu”.
Predavanje je održano prošle nedelje, a Stejt department je tek sinoć objavio taj tekst, koji sadrži sistematsko obrazloženje američkog pristupa našem regionu u celini, a konkretno i Srbiji.
U široj slici, Balkan, iako nije više u vestima kao što su to danas Avganistan i Iran, ostaje „važan fokus” u spoljnopolitičkoj agendi Amerike, kao „region važan za evropsku budućnost”. Polazište je da je evropska bezbednost, koja utiče i na američku, „nedeljiva”, što znači da i balkanski region, kroz integracije u evropske političke i ekonomske institucije, treba da postane deo tog demokratskog i prosperitetnog sveta, u čemu će mu SAD pružati punu podršku.
Kako je izneo Gordon, „problematična” istorija Balkana, kako na početku, tako i na kraju 20. veka, bila je rezultat ”neusklađenosti geopolitičkih i etničkih granica” i nepostojanja adekvatnih političkih mehanizama da se to prevaziđe. Po mišljenju ovogzvaničnika američke diplomatije, mirno odvajanje Crne Gore od Srbije 2006. i kosovska deklaracija o nezavisnosti 2008. „zatvorili su završno poglavlje raspada bivše Jugoslavije”.
O Srbiji je Gordon rekao i ovo: „Samo nešto više od pre deset godina, SAD su bombardovale ciljeve u Srbiji. Lane je potpredsednik Bajden putovao u Beograd i preneo poruku da su SAD spremne da okrenu stranicu u toj problematičnoj nedavnoj prošlosti i da žele da budu partner Srbije. Srbija je, sa svoje strane, danas predvođena najdemokratskijom i najproevropskijom vladom koju je ikad imala. Mi podržavamo srpsku kandidaturu za EU i vrata NATO-a za Srbiju su otvorena ako i kad bude spremna. Dok smo se složili da se ne slažemo oko Kosova, morali bismo da zajedno radimo da unapredimo život Srba i drugih manjina, a Srbija treba da uradi svoj deo da kao odgovorni aspirant za EU obezbedi stabilnost na Kosovu. Iskreno verujem da bi uz obostranu dobru volju, američko-srpski odnosi mogli da do kraja prvog mandata ove administracije postanu model produktivnog partnerstva”.
Govoreći o Bosni, Gordon je izneo da je cilj „Butmirskog procesa” samo da se postigne konsenzus o unapređenju funkcionalnosti bosanske države kako bi se pozicionirala za kandidaturu za EU i u procesu pridruživanja NATO-u, a ne „radikalna promena strukture stvorene Dejtonskim sporazumima, ili promena dvoentitetske strukture”.
Govoreći posebno o Kosovu, Gordon je, između ostalog, poručio da, iako Međunarodni sud pravde tek treba da formira svoje savetodavno mišljenje „SAD će ostati posvećene kosovskom suverenitetu i teritorijalnom integritetu”, te da je „kosovska nezavisnost nepovratna”.
Preuzeto sa www.politika.rs