Endru Vejkfild je ime koje vam možda ne znači ništa. Možda ni ako se pomene da je dečko čuvenog supermodela pod nadimkom Telo, El Mekfirson, zbog čega su mediji ponovo o njemu prošle godine naširoko pisali. U pitanju je doktor koji je osramoćen i zabranjen mu je rad nakon što se ispostavilo da je lažirao studiju kojom je povezao autizam i MMR vakcine, a na osnovu koje je rastao pokret antivaksera. Svakako, izgubio je ugled u naučnom svetu, ali je on tu svoju sramotu nekako pretočio u status selebritija. Iako odbačen u Engleskoj, u Americi je zloupotrebio očajne roditelje i one vatrene antivaksere i postao guru i zaštitnik dece, borac protiv zlih farmaceutskih kuća i korumpiranih doktora. I dečko nedovoljno upućene El Mekfirson, što je valjda i bio cilj, da ponovo dospe u javnost i stekne simpatije.
Ime koje vam znači nešto je Miroljub Petrović. Možda se neko i seća kako je postao popularan, ali svakako imao je podršku onih kojima je sve to što je radio bilo vrlo smešno. Prvo je bio zanimljiv i duhovit (iako ne i Službi za borbu protiv organizovanog kriminala koja ga je 2012. godine hapsila zbog sumanutih tvrdnji o dizanju holandskih brana), zatim značajan Dverima zbog promovisanja određenih "vrednosti", a on sam je izvanredno iskoristio vakuum u javnom shvatanju odgovornosti i prostor koji mu je dat, često se vadeći na to da on samo izvrće ruglu postojeća uverenja i konvencije.
Očajan i bolestan čovek poverovaće u mnogo toga, posebno ako je u pitanju osoba koja se često pojavljuje u medijima. Zapravo, dovoljno je biti dovoljno očajan, kada se svest suzi na nivo povratka primitivnom.
I nije to ništa novo, niti je ekskluzivno. Zapadni svet poznaje više termina za nadrilekarstvo ili prevarante i varalice, među kojima i "snake oil", kao ulje iz kineske medicine korišćeno za minorne bolove, a koje je na Zapadu prodavano kao "lek za sve bolesti". Uopšte, lekovi tog tipa koji su "lečili sve bolesti", bili su vrlo uobičajeni tokom 18. i 19, pa i 20. veka.
Nije baš tačno moguće utvrditi koliko je ljudi na svetu, ili kod nas stradalo zbog takvog načina "lečenja". Niti koliko se spaslo alternativnom medicinom – koja je nešto drugo u odnosu na nadrilekarstvo. Problem je što novija istraživanja, koja je objavio JAMA Oncology, pokazuju da bolesni od raka koji koriste alternativne terapije češće izbegavaju konvencionalno lečenje, čime rizikuju i značajno umanjuju svoje šanse za preživljavanje. Studija je pokazala da oni koji se leče "prirodno" i "alternativno" često odbijaju životospasavajuće terapije, kao što su operacija ili hemoterapija. Manji broj njih preživi pet godina od započinjanja tretmana, u odnosu na one koji se leče standardnom metodom. Problem je i što kada uključite TV imate bezbroj suplemenata koji su odlični dodaci uz lečenja raka, pritom vrlo sumnjivog porekla i kvaliteta.
Ništa nije sporno koristiti prirodu kao lek jer mnogi moderni lekovi imaju korene u drevnim biljnim načinima lečenja: prethodnik aspirina, na primer, otkriven je u lišću vrbe. U određenim slučajevima, takva medicina i pomaže. Ali, da citiram sjajnog kolegu iz Gardijana koji kaže da je ironija da nikad nismo imali bolje lekove, za rak ili bilo šta drugo, a da je pseudonauka u porastu. Ironija je da populizam pobeđuje jer svi tražimo jednostavne odgovore na teške probleme. I on poentira: deo sazrevanja čovečanstva je da prihvatimo da imigracija ne izaziva društvene bolesti, da Zemlja nije ravna, niti da sok od šargarepe može da izleči rak. Još manje neko ko za dva meseca postane doktor onkologije.
Tekst iz novog broja Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 31. januara. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici