Javnost je već upoznata sa činjenicom da je dio zemljišta u Poslovnoj zoni „Incel“ zagađen veoma opasnim i kancerogenim uljem piralen i drugim teškim metalima.
Ova ekološka katastrofa pokušala se zataškati.
Piralen spada u red najvećih ekoloških problema na ovim prostorima.
Piralen, tehnički gledano, ima izvanredne osobine: trpi ogromne temperature – i do 1.700 stepeni, ne miješa se ni sa jednom supstancom, postojan je i nerazgradiv. Koristio se za punjenje transformatora, jer i pri fizičkim i hemijskim kontaktima nije mogao da se zapali i izazove bilo kakvu štetu. Takođe u sistemima kompenzacije reaktivne energije koristio se za punjenje kondenzatorskih baterija.
Piralen je termootporno ulje, rashladni fluid kojim se oblažu bakarne grijne ploče kako se prilikom emitovanja energije ne bi spojile i istopile.
Sedamdestih godina prošlog vijeka otkrivena je strašna osobina piralena: Piralen je vrlo kancerogen i izaziva genetske mutacije.
Piralen je bukvalno prirodno neuništiv i hemijski i fizički nerazloživ. Uništava se jedino veštački pri žarenju u specijalnim pećima na temperaturama iznad 1.700 stepeni, ali tada kao uzgredan proizvod do konačnog uništenja se oslobađa fozgen i difozgen koji spadaju u grupu najstrašnijih bojnih otrova.
Riječ je o tečnosti koja dospjevši, npr, u zemlju, ostavlja neotklonjive posljedice. Slično je, naravno, ukoliko bi piralen dospio i u vodu i vazduh. Katastrofa je neminovna. Piralenu priroda ne može ništa.
Ako se piralen prospe u vodu u količini od samo jednog litra zagađuje milijardu kubnih litara vode.
Stručnjaci odavno upozoravaju da je piralen širom regije krajnje nepropisno uskladišten, smješten je po buradima i cisternama.
Podsjetimo, kada je u martu ove godine došlo do požara i gorenja ulja piralen, angažovana je Ekološka inspekcija grada Banjaluka, koja je obavila vještačenja i potvrdila da je zemljište kod energane puno piralena i drugih teških metala.
Ostaje otvoreno pitanje koliko je ovo kancerogeno ulje kontaminiralo zemlju i vodu na području Banjaluke.
U naučnom radu "Ekološki aspekti primene piralena" dr Mirjana Anđelković Lukić piše:
"Kontaminacija ljudi piralenom moguća je na nekoliko načina, udisanjem kontaminiranog vazduha, kontaktom s očima, apsorpcijom preko kožei gutanjem, pri konzumiranju hrane, vode ili pušenju.
Ako piralen dođe u dodir s kožom, to mesto treba odmah isprati s mnogo vode, i to je najefikasnije uraditi ispod slavine, a zatim oprati vodom i sapunom više puta. Odeća kontaminirana piralenom treba odmah da se skine i da se telo opere, kako je opisano. Odeća se odlaže na propisana mesta i pere. Osobe koje peru odeću treba da budu upozorene na opasna svojstva piralena, posebno na mogućnost resorpcije preko kože.
Vatrogasci koji gase požar na transformatorima s piralenom ne smeju u istom odelu i istim cipelama da odlaze van područja ugroženog požarom, kako ne bi došlo do dalje kontaminacije piralenom.
Neposredno posle gašenja požara obavezno je detaljno pranje celog tela toplom vodom i sapunom (ne deterdžentom ni šamponom).
Svi vatrogasci angažovani na gašenju požara na transformatorima s piralenom moraju da koriste zaštitna odela, rukavice, čizme i maske.
Piralen ima veliku sposobnost prodiranja kroz različite polimerne materijale koji se koriste i za izradu delova zaštitne opreme, pa pri izboru materijala za zaštitnu opremu vatrogasac angažovanih na gašenju piralenskih požara o tome treba voditi računa
….
Požari na piralenu, nažalost, prouzrokuju žrtve u bliskoj i daljoj udućnosti, zavisno od količine akumuliranog piralena i oslobođenog genotoksina koji je nekontrolisano rasejan u životnoj sredini.
Ukoliko dođe do isticanja piralena na tlo usled vanrednih okolnosti (požari na piralenskim transformatorima) ili iz oštećene ambalaže u kojoj je smešten (plastična burad), preduzimaju se mere čišćenja i sprečavanja prodiranja piralena i njegovih produkata u tlo". Više na LINK-u.