Naime, tokom pljačke koja se 23. avgusta 1973. godine desila u Normalmstorgu, u centru Stokholma, Jan-Erik Olson uzeo je četvoro ljudi za taoce i držao ih u zatočeništvu do 28. avgusta.
Tokom tih nekoliko dana, Olson je pregovarao s policijom o uslovima po kojima će predati taoce, a zahtevao je: brz automobil, tri milion švedskih kruna, dva pištolja, dva pancira, kacige i da mu se pridruži prijatelj Klark Olofson. Ovaj se ubrzo pridružio Olsonu i taocima, a policajci su u nastavku pregovora primetili nešto što niko nije očekivao – Kristin Enmark, jedna od zarobljenih, rekla je da se oseća sasvim bezbedno s Olsonom i Olofsonom.
Štaviše, sutradan je pozvala premijera Švedske i zamolila ga ostavi nju, ostale taoce i pljačkaše na miru
Policija je konačno 28. avgusta probušila rupu u trezoru banke i priterala uza zid pljačkaše, te su bili primorani da se predaju, a niko od talaca nije bio ozleđen.
Kako otkriti lažljivca? Psiholozi pronašli nov metod za utvrđivanje (ne)istine
Međutim, ubrzo se javio novi problem: sve žrtve su se emotivno vezale za Olsona i Olofsona, u jednom trenutku da sarađuju s nadležnima i čak branile pljačkaše. Jan-Erik Olson osuđen je na deset godina zatvora, ali je uspeo da se viđa s pomenutom Kristin Enmark – štaviše, zbližile su se i njihove porodice.
Kriminologu i psihijatru Nilsu Bejerotu, koji je radio kao savetnik tokom ovog nesvakidašnjeg slučaja, bio je interesantan odnos između četvoro ljudi koji su danima slušali pretnje od Olsona i Olofsona, a ipak se emotivno vezali za njih. Ovo psihološko stanje nazvao je normalmstorški sindrom, ali je on širom sveta postao poznat kao stokholmski. Ipak, njegovu prvu definiciju dao je psihijatar dr Frenk Ošberg, kako bi pomogao radu FBI-ja i Skotland jarda.
Kako stručnjaci objašnjavaju, što više vremena provedu zajedno, veća je verovatnoća da će doći do zbližavanja žrtve i otmičara, a smanjuje se verovatnoća da će ovaj potonji povrediti svog taoca. Interesantno je da zbližavaju doprinosi i veličina prostorija u kojoj se nalaze, koliko su vlasti spremne da izađu u susret otmičaru, sličnost stavova (poput političkih) i sl.