Jadikuju naše vođe
i njihove vojskovođe,
biznismeni, botovi,
drotovi i lopovi:
evo prođe četvrt veka,
nema rata ni za leka.
Uzalud se junačimo
i u tome prednjačimo,
nikako da zaratimo,
jalovo se svađamo.
Narod kaže da varamo
da se samo foliramo,
sve zbog vlastoljublja
i koristoljublja.
A da su nas ohrabrili
odmah bismo zaratili,
nema nikakve naše krivice –
oni su ostali kukavice!
Sa takvima vreme prođe,
jadikuju naše vođe,
svi se mladi odseliše,
porodice iseliše,
niko neće zaostati
ko će uz nas ratovati.
Mi to sami ne možemo,
mi ratove predvodimo,
a zna se: u ratu gine
ponajviše omladine.
Šta će nam đedovi i babe:
da se rat vodi 'nako džabe?!
Valja zapeti, pa zaratiti,
da se može dobro zaraditi.
Pa, sad kad mladih nestaje
ništa nam ne preostaje
nego da se tek igramo:
praznim puškama pucamo
i pomalo kraduckamo.